10.2. Погонске пољопривредне машине

У пољопривреди, као и у осталим гранама привреде, стална је тежња да се производи што више, брже, и јефтиније...

Механизија у привреди има значајну и пресудну улогу, без обзира на лоше стране такве производње, као што је могуће загађење замљишта и природне средине, па и самог пољопривредног производа.

Значај механизације у пољопривреди

Производња хране, нарочито на великим поседима не може се замислити без разноврсне и квалитетне механизације. Ако се механизација у пољопривреди неправилно примењује или је нема довољно или је лошег квалитета, последице могу бити значајне, пре свега у приносу и квалитету.

Манифестација употребе механизације лошег квалитета огледа се у следећем: повећано сабијање земљишта, лоше извођење обраде, сетве и неге, механичко оштећење биљака и плодова, повећани губици при убирању, извођење агротехничких операција ван оптималних рокова и “загађење” земљишта, воде и ваздуха штетним материјама.

Прекомерно сабијање земљишта изазвано механичким деловањем точкова и радним телима пољопривредних машина нарушава однос ваздуха и воде у земљишту.

При томе се повећава отпор развоју корена биљака и стварају врло неповољни услови за одвијање микробиолошке активности, што се негативно испољава на осигурање елемената плодности земљишта: хране, воде, кисеоника, топлоте и друго. Истраживања су показала да се ова појава може ублажити применом техничких и агробиолошких мера, затим контролисаним кретањем механизације, и смањењем броја пролаза.

Од техничких мера највећи ефект има примена гумених гусеница као еколошког ходног система трактора и машина. Квалитет обраде, сетве, и заштите усева, утиче на остваривање приноса и квалитета производа свих биљних врста.Тако је утврђено да неквалитетна обрада земљишта смањује принос за 15-25%, лоше изведена сетва 10-15%, а неквалитетна механичка и хемијска заштита могу преполовити принос.

Механичко оштећење биљака при извођењу агротехничких операција изазвано избором неодговарајућих машина, или неадекватним коришћењем, утиче на принос усева. Оштећење плодова при извођењу агротехничких операција директно утиче на смањење приноса и квалитета производа. Оштећење се догађа нарочито при убирању, транспорту и доради, посебно код семенског материјала и поврћа. Губици плодова при убирању, као резултат несавршености машина или лошег избора режима рада, јављају се код свих биљних врста.

Поузданост и број механизације утиче на могућност извршења агротехничких операција у оптималним роковима.

Технолошке операције, као што су сетва, ђубрење и заштита, убирање и друге, морају се извести у најповољнијим агротехничким роковима, што је основ остваривања већих приноса и квалитетнијих производа.

Продужење рокова, нарочито при извођењу хемијске заштите и убирања, може утицати на знатно смањење приноса већине биљних врста.

“Загађење” земљишта, воде и ваздуха штетним материјама настаје због лошије подешености пољопривредних машина за заштиту биља, и система мотора, лоше одабраног режима рада и повећане потрошње горива.

Према томе, у целом технолошком процесу производње и дораде производа, механизација је кључни фактор у остваривању већих приноса, бољег квалитета и повећања економичности производње.

Разни погледи на коришћење механизације, минералних ђубрива, и заштитних хемијских средстава у пољопривреди

У свету постоје многи покрети зелених, који се залажу за смањење механизације уопште, а посебно у пољопривреди, и у целом индустријски развијеном свету заговара се и прокламује производња такозване здраве хране, која се базира на употреби искључиво природног узгоја биљака, без употребе минералних ђубрива и хемијских средстава.

Међутим, сви ови покрети постоје и јаки су само у високо индустријализованим и богатим земљама, где је производња хране максимално индустријализована и механизована, где се користе најсавременије машине, ђубрива, и хемијска заштитна средстава, увек у року и довољним количинама, па хране има толико да је врло јефтина, доступна свима и по цени и по количинама, па се њен велики део никад и не поједе већ се баца, и налазе јој се и најмање мане.

С друге стране, у државама које су технолошки заостале, па самим тим производе искључиво здраву храну, без механизације, ђубрива, хербицида и пестицида, јер не умеју да произведу ни једно ни друго ни треће, често долази до хуманитарних катастофа и умирања од глади, или болештина насталих услед нередовне и недовољне исхране. Када би у целом свету одједном почела да се производи храна без икакве употребе хемијских средстава за заштиту, без употребе механизације и техничких средстава, храна би свакако била здравија, а природа чистија. Међутим, то би истовремено значило да би само најбогатији и најмоћнији појединци могли себи да обезбеде довољно хране, док би већина становништва била изложена глади, или би умирала од глади, јер хране не би било довољно, као у нека прастара времена кад је природа била чистија јер није било никакве механизације али је живот дуготрајан и срећан само реткима и привилегованима, и поред чињенице да је тада планету настањивала много мања популација људи.

Без обзира на страшне опомене и анализе о томе како пестициди, хербициди, и разне хемијске заштите биљака могу утицати или већ утичу на њихов квалитет, како њихови продукти остају у земљи и ваздуху и дугорочно утичу неповољно на здравље човека, сигурно је и да ће човек умрети брже ако једе нередовно и недовољно, а веома брзо ако не једе ништа.

Ово, наравно, не значи да произвођачи хране могу злоупотребљавати монопол своје делатности те заштитна средства употребљавати како им падне на памет током производње.

Употреба заштитних средстава током производње хране регулише се прописима и нормативима, као и биолошка и токсиколошка исправност произведене хране, начин њеног чувања, прераде, и сл. Санитарне испекције су дужне да врше провере и биолошку и токсиколошку исправност свих прехрамбених производа како у производњи - у фабрикама, тако и у продаји - у продавницама, ресторанима, и сл.

Коментар аутора сајта

На тему употребе пестицида, хербицида, и других хемијских средстава која се користе у пољопривреди за заштиту биљака постоје бројни видео записи на интернету, али чак ни после дужег тражења материјала нисам успео да пронађем матаријал који није био или једностран, или пренаглашено једностран, или вулгарно рекламан. Наиме, упрокос чињенице да је данашња индустријска и "великосеријска" пољопривредна производња већине култура незамислива без употребе хемије, физике, и технике, већина видео садржаја говори о тзв. чистој и органској производњи, која се одвија у најблажу руку за кућне потребе, као да сви грађани овога света имају могућност сами себи производити храну у оквиру својих домаћинстава. Такође, сви материјали везани за узгајање органске хране на зеленим пијацама, које сам успео наћи били су, по мом мишљењу, неукусно рекламни. Нпр. пијаца на којој постоји пар стотина тезги а на некој од њих се наводно продаје здрава храна, јер је тако написано на парчету картона - реклами коју човек може видети у пролазу, док је онда по логици ствари на свим осталим тезгама вероватно нездрава храна, па се човек запита зашто неко не затвори све остале тезге и забрани продају те "нездраве" хране, и остави само оне на којима пише да је на њој роба одгајана искључиво на органски - здрав начин, као да је, рецимо, кржљавост јабуке стопроцентни доказ да није третирана никаквим хемикалијама. Као лаик за производњу воћа и поврћа знам да и поврће и воће хоће да закржља и кад се претара са хемикалијама, или кад га у невреме оштети град, и сл. Због свега поменутог, и поред важности теме, нисам се могао определити за неки видео који полемише о употреби технике и хемијских средстава у пољопривреди, иако на интернету има подосто материјала о томе, али готово по правилу су на страни малосеријске - кућне производње. Лично ћу се увек пре определити за куповину велике и лепе јабуку па макар била и нездрава него за куповину закржљале и скврчене јабуке само зато што је њен продавац на тезги поставио парче картона на коме пише да су му јабуке закржљале зато што су здрава храна - наводно нису третиране хемијским средствима. Такође, пре ћу купити лепо чисто јаје од продавца који на тезги има 500 јаја него од продавца који има само двадесет јаја на тезги (а триста испод тезге), а која је још и неким дврцетом намерно умазао блатом како би му јаје било "домаће".

Подела пољопривредне механизације

Механизација која се користи у пољопривреди конструисана је тако да задовољи све начине обраде земљишта у току вегетације биљака.

Пољопривредне машине можемо поделити на:

1. погонске

2. прикључне

3. комбиноване

4. специјалне

Погонске машине

Најважнија погонска пољопривредна машина је трактор. Зове се погонска машина, јер она покреће све прикључне машине и оруђа. Према снази мотора, а тиме и величини, деле се на лаке, средње и тешке.

Велики, тешки трактори користе се на великим пољопривредним парцелама, на којима могу да постигну велики учинак.

Лаки трактори користе се углавном у брдско планинским подручјима, где су и парцеле углавном мале, или на мањим парцелама.

Пољопривредни произвођач у зависнисти од добара које поседује и бира врсту трактора која му је потребна.

Поред двоосовинских трактора у пољопривреди се користе и једноосовински трактори, или мотокултиватори (одомаћен назив - фрезе).

Једноосовински трактори су мањи и од лаких трактора, обично имају двотактни бензински мотор, и посебно су погодни за обраду мањих и уских парцела,те се највише користе у воћарству, повртарству и виноградарству. Трактори се користе у свим фазама обраде земљишта, од орања до жетве.