7.1. Систем копненог саобраћаја

Систем копненог саобраћаја чине друмски и железнички саобраћај...

Друмски саобраћај

Инфраструктуру друмског саобраћаја чине друмови-путеви свих врста. Саобраћајна средства друмског саобрћаја су многобројна и разна. Средства друмског саобраћаја деле са на:

1. путничка

2. теретна

3. специјална

4. радна

Путничка средства друмског саобраћаја служе за превоз људи.

У ову групу спадају аутомобили, аутобуси, тролејбуси, итд.

Теретна средства друмског саобраћаја служе за превоз свих врста терета, обухватајући и животиње. Њих чине камиони разних носивости и врста.

Специјална средства друмског саобраћаја су слична теретним, или путничким, с тим што су наменски специјализована.

У ова средства спадају возила војске и полиције, амбулантна кола и кола хитне помоћи, камиони за превоз и одвожење смећа, ватрогасна кола, итд.

Радна средства друмског саобраћаја су заправо радне машине на точковима, или гусеницама.

Њих чине трактори, комбајни, ваљци, булдожери, багери, итд.

Средства друмског саобраћаја приказана су на слици.

Историјат друмског саобраћаја

Друмски саобраћај је, поред водног, најстарији саобраћајни систем. Од настанка људске цивилизације постоји и овај систем саобраћаја. Он се нарочито развио крајем 19. и почетком 20. века. До тада, сва средства друмског саобраћаја покретала су се користећи снагу животиња, или људи. Бележи се да је први направа слична аутомобилу заправо био војни трактор, кога је покретала пара, а који је саградио Никола Кињо 1769. год. Од два саграђена један се и данас може видети, јер се чува у Паризу.

Кињов трактор

Ото мотор

Дизел мотор

Праву револуцију и масовну производњу аутомобила омогућили су изумитељи мотора са унутрашњим сагоревањем (СУС), Рудолф Дизел и Николас Август Ото. Мотори, који раде на приципима који су они открили, и данас се уграђују у средства друмског саобраћаја. Рудолф Дизел је пронашао Дизел мотор, а Ото Ото мотор, или бензински мотор. Феликс Ванкел је изумео и Ванкел мотор, седемдесетих година 20. века, и мада га уграђују неке јапанске фабрике аутомобила, није се показао бољим од горе поменутих. Овај мотор је заправо модификација Ото мотора који има обртни клип. Како су све поменуте моторе пронашли немачки инжењери, први аутомобил на бензински погон саграђен је 1885.год. а саградио га је Карл Фридрих Бенц. Овај аутомобил има три точка и развија брзину од 10 km/h. Данас се чува у Немачком музеју у Минхену и у возном је стању.

Аутомобил који је највише произвођен је први дизајн Фернинанда Поршеа, популарна "Буба", немачке фирме Волксваген (Volkswagen, прев.Народни ауто, или народна кола), коју је она производила пуних 49. година. Направљено је преко 20.000.000. аутомобила овог типа.

Лого компаније Волксваген

Волксваген - Буба, најпродаванији и најдуже произвођен модел аутомобила у историји

Фердинанд Порше-на горњој слици показује идеју Бубе Хитлеру (стоји лево)

Рудолф Дизел-проналазач дизел мотора

Николаус Август Ото-проналазач ото мотора-бензинског мотора

Погледај филм о моторима са унутрашњим сагоревањем

Систем железничког саобраћаја

Инфраструктуру железничког саобраћаја чине железничке шине-пруге (надземне и подземне) и железничке станице. Основно саобраћајно средство железничког саобраћаја је локомотива. На локомотиву се каче вагони, а цела композиција назива се воз.Вагон је шинско возило без сопственог погона.У зависности од врсте вагона воз може бити путнички и теретни.Према врсти мотора који их покреће локомативе се деле на:

1. парне локомотиве

2. дизел

3. електричне

Историјат железничког саобраћаја

Прва железничка пруга направљена је на линији Шилдон-Дарлингтон-Стоктон, а први полазак воза са станице десио се 27. септембра 1825.год. Тај воз вукла је машина на парни погон звана Локомоушн ((Locomotion) (отуда се вероватно и на нашем језику машина која вуче воз зове локомотива?)), а њен конструктор био је Џорџ Стивенсон. Зато се Џорџ Стивенсон сматра творцем железничког саобраћаја.

Парна локомотива

Џорџ Стивенсон

Парна машина

Џејмс Ват

Никако не смемо заборавити заслуге Џејмса Вата, који је направио први топлотни мотор у историји - парну машину, јер без његовог проналаска не би било ни прве локомотиве. О њему ће се учити и на часовима физике и историје. Његов проналазак је толико значајан за историју човечанства да се назива или означава као прва индустријска револуција. Мотори СУС, Дизела и Ота, су друга индустријска револуција, електромотори и генератори трећа, компјутери четврта, а вештачка интелигенција и роботи пета. Ми живимо у доба пете тзв. пете индустријске револуције.

Сименсова локомотива

Сименс-проналазач електричне локомотиве

Електрична локомотива

Прву електричну локомотиву и систем њеног напајања, односно електрификацију пруге осмислио је немачки инжењер електротехнике Вернер фон Сименс и приказао га на Берлинској изложби 31.маја 1879.год. Захваљујући овом проналаску и његовој продаји направио је фабрику Сименс (Siemens), која постоји и дан данас, и највећа је фабрика електричних уређаја у Европи, а поред GE (General Elektrics) вероватно и у свету. Ова фабрика данас производи апсолутно све што постоји у електротехници, а њен први производ била је електрична локомотива.