3.2. Специфичности машинских цртежа
Специфичности машинских цртежа огледају се у:..
начину котирања
коришћењу пресека
упрошћењима на цртежима
Котирање
У ранијим разредима већ је објашњено шта је котирање и која су основна правила котирања. Овде ће се она поновити.
Котирање (димензионисање, увредњавање) се изводи у циљу дефинисања димензионих (дужинских)вредности предмета.
Правила котирања дефинише међународни стандард. Ево неких од најосновнијх правила котирања.
1. Елементи котирања су:
1. котна линија
2. котни број
3. помоћна котна линија
4. котна стрелица.
2. Котне линије цртају се танком пуном линијом (Стандард дефинише тачне дебљине линија али то је ученику непотребно да зна).
Битно је да запамти да котна линија мора бити бар дупло тања од контурне линије предмета.
3. Котне линије не смеју се сећи другим линијама .
Ово буквално значи НИКАД.
Уколико је цртеж тако компликован да цртач не уме да избегне сечење котне линије онда се линија прекида (избрише део ње) на месту где би исекла котну линију.
4. Помоћне котне линије смеју се сећи другим линијама.
5. Котни број пише се на средини котне линије, изнад котне линије,"главом" нагоре.
Ово правило ђаци највише крше, посебно уношење бројева са леве и десне стране.
При уношењу кота увек треба имати на уму да технички цртеж нема оквир тек онако.
Два центиметра је одвојена линија оквира од леве ивице папира зато што се он зумба (буше се рупе) након цртања, склапа (ако је већи од А4) савијањем на формат А4 и пакује у фасциклу која има игле које пролазе кроз изумбане рупе.
ЗНАЧИ, ЦРТЕЖ СЕ УВЕК ЧИТА ТАКО ШТО СЕ ОКРЕНЕ БЛИЖЕ К СЕБИ, ОДНОСНО НЕ ЧИТА СЕ ПРЕКО СТРАНИЦЕ ФАСЦИКЛЕ.
Бројеве с леве и десне стране зато треба унети тако да буду окренути ка читаоцу, а не ка страници фасцикле.
6. Котни бројеви се уноси у природној вредности, без обзира на размеру.
И најбољи ђаци често мере цртеж израђујући предмет, што је потпуно погрешно.
Технички цртеж се не мери, он се чита.
Мере се димензије на предмету израде и упоређују са вредностима задатим цртежом-контрола.
Мере цртежа мери само онај ко га црта.
Он је у обавези да тачно упише коте, и једино су оне релевантне при изради. Рецимо, кота 18,02 никако не може да се измери лењиром, све и кад би хтели.
7. Када се котира кружница која се не види као таква, или је непотпуна испред котног броја ставља се ознака Ø (фи).
8. Када се кружница види као таква испред котног броја не ставља се ознака Ø.
9. Помоћне котне линије треба мало да прелазе котну линију (1-2mm).
10. Врх котне стрелице мора додиривати помоћну котну линију, или контуру (а не да котира празан простор).
11. Размак између котне линије и контуре и између котних линија треба да буде довољно велики да се котни број јасно види (5-8mm).
*Ово правило ученици невероватно често крше.
12. Котирање се може извести редно, паралелно и комбиновано.
13. На радијусе се испред котног броја ставља ознака "er " (R, r, -латиницом).
14. Котирање се изводи тако да може брзо и лако да се одреди свака димензија, а не тако да се котира сваки детаљ предмета.
Једна иста кота ставља се само једном, у погледу у коме се она најбоље види (види "Ортогонална пројекција").
15. Заклоњене ивице не котирати.
Ово значи да изводницу помоћне котне линије никад не треба извести из испрекидане линије.
16. Кружни отвори се котирају тако што се котира положај центра отвора.
Значи, котирају се положаји оса симетрија отвора, а не ивице рупе.
17. Котни бројева изражавају вредност дужина у милиметрима, а када се од тога одступа то се посебно назначи.
Напомена: На машинским цртежима вредности кота су увек у милиметрима, а на грађевинским у центиметрима. Ученик никад неће имати потребе да одступа од овог правила и уноси ознаку за центиметре иза котног броја.
Правило лепо каже "када се одступа", што практично значи да се одступа врло ретко и само кад је морање. Напомену стављам јер многи ученици ово "када се од тога одступа" протумаче као неко право да можемо одступати кад год нам се прохте па буквално на свим котама унесу ознаку за центиметре, уместо да лепо упишу само котне бројеве вредности у милиметрима, без словних ознака за центиметре.
Коришћење пресека
Пресеци се користе у случајевима када предмет има велики број шупљина. Цртање ових шупљина испрекиданим линијама чини да добијемо цртеж са сплетом испрекиданих линија који отежава разумевања цртежа, и чине га нејасним. Да би се ово избегло користе се пресеци којима се открива унутрашњост предмета и испрекидане линије постају пуне.
На пресеку не сме да се нацрта испрекидана линија. Када цртамо пресек, без обзира да ли иза нацртаних контура постоје испрекидане линије, осносно заклоњене контуре, који би морали нацртати када не користимо пресек, не цртамо их на цртежу који представља пресек предмета.
Принцип употребе пресека је следећи: на погодном месту замислимо да исечемо предмет тестером, онда одбацимо један исечени део и нацртамо део који остаје онако како изгледа исечен, а уколико се иза и налази још шупљина њих не уцртавамо у цртеж. При употреби пресека само се површине по којима је замишљена тестера секла материјал означавају шрафуром, која имитира трагове која би тестера оставила на материјалу.
Шрафура се црта танком пуном линијом, најчешће под углом од 45°.
За разне материјале користе се разне шрафуре, а за исте материјале, при пресецима склопова, користе се шрафуре различитих орјентација, да би се истакло да се ради о различитим предметима.
Погодну раван пресека коју смо користили за израду пресека назначимо у погледу у којем се она најјасније сагледава дебелом црта, тачка, црта линијом.
Врсте пресека
При изради машинских цртежа користе се следеће врсте пресека:
пун пресек
полупресек (четвртински)
заокренути пресек
изломљени пресек
делимичан пресек
локални пресек
Пун пресек
Пун пресек користи се када предмет има бар једну осу симетрије.
Пун пресек изводи се тако што се предмет сече замишљеном равни која пролази по оси симетрије (предмет се сече на пола).
У зависности од орјентације осе, односно равни, пун пресек може бити уздужан и попречан.
Полупресек
Полупресек се може користити само када предмет има две осе симетрије.
При полупресеку исеца се четрвтина предмета, те се назива и четвртински пресек.
Заокренути пресек
Заокренути пресек користи се када се осе предмета секу под неким углом.
Заправо, заокренутим пресеком се осе заокрећу до поклапања и пресек се своди на пун пресек.
Изломљени пресек
Изломљени пресек користи се када је предмет таквог изгледа да је најједноставније сећи га са више паралелних равни ( по цик-цак линији).
На овај начин се изломљени пресек своди на пун пресек.
Делимичан пресек
Делимичан пресек може се користити на предмету било каквог изгледа јер се не сече по равни, већ се замисли да се део предмета "откида" како би се истакао неки детаљ.
Место делимичног пресека истиче се слободоручном линијом, која је увек танка и кривудава, и симболизује линију лома материјала.
Локални пресек
Локални пресек користи се да би се приказао попречни профил неког дела предмета, или целог предмета. Може се цртати на месту пресека, ван места пресека и на месту прекида.
Упрошћења на техничким цртежима
Машински технички цртежи су обично врли компликовани. Зато се, кад год је то могуће, врше упрошћења ради лакше израде цртежа. Упрошћења се могу вршити у следећим случајевима:
када су делови великих димензија а истог пресека предмет се црта скраћено, коришћењем скраћења које се назначи слободоручном линијом,
стандардни машински елементи, као што су опруге, навоји и зупчаници не цртају се онакви какви изгледају ( не црта се завојница завртања или навртке или зубци зупчаника) већ на упрошћен начин,
често се отвори не цртају већ се само назначе осе и пречници отвора,
машински делови у оквиру склопа машина често се цртају помоћу симбола, ради представљања кинематске шеме рада машине,
итд.
