2.1. Електроинсталациони материјали

Проводници се деле и према броју жила, а у кућним инсталацијама потребни су најчешће двожилни, трожилни, и петожилни проводници.

Двожилни проводник потребан је за инсталацију сијаличног грла и монофазних прикључница (једна жила нула, друга жила фаза).

Трожилни проводник потребан је за инсталацију монофазних шуко прикључница ( једна жила нула, друга фаза, а трећа проводник уземљења).

Петожилни проводник потребан је за инсталацију трофазних прикључница ( нула, три фазе и уземљење).

Производе се и једножилни проводници који се појединачно разводе као нуле или фазе, што успорава поступак уградње инсталације.

Дакле, вишежилни проводници у себи садрже више изолованих једножилних проводника који су још обложени изолацијом која их уједно држи састављене, чиме се поступак развођена проводника и њихова уградња убрзава.

Проводници се деле и према броју жица на једножичне и многожичне.

Једножичан проводник састоји се само од једне жице пуног пресека, а многожичан има велики број танких жица које су обмотане једна око друге (као канап).

Једножични проводници су крти и при вишеструком савијању лако пуцају, али су саставни део електричне инсталације домаћинства. Уграђују се у зидове и облажу малтером и тако непомични и заштићени нису изложени никаквим оптерећењима у смислу савијања и увијања. Вишежични проводници су због своје конструкције еластични и савитљиви, па се користе као проводници свих мобилних кућних електричних уређаја.

Инсталационе цеви и кутије

Инсталационе цеви намењене су заштити проводника који се укопавају у зид и облажу малтером. То су заправо шупље пластичне цеви које се укопавају у зид а њихови завршеци су на боковима инсталационих кутија. Након постављања цеви и кутија пороводници се гурају кроз шупљину цеви и развлаче кроз објекат.

Инсталационе кутије су ваљкасте или коцкасте пластичне кутије које се стране имају стањене ободе за лакше бушење рупа у њима, а кроз које треба проводнике увући у простор кутије. На свом горњем делу имају пластични поклопац који се може по потреби скинути.

Инсталационе кутије су места гранања проводника и у њима се налазе струјни чворови. Проводници у кутији су повезани специјалним спојницама или простим увртањем огољених крајева. Поклопац на кутију омогућава приступ чворовима у било ком тренутке након завршетка инсталације.

Инсталационе кутије су лако уочљиве на зиду сваког објекта јер њихов поклопац штрчи ван зида, односно поклапа се са површином зида.

Њиховим уочавањем може се отприлике утврдити положај проводника у самом зиду, а обично се налазе тачно изнад прикључница или прекидача.

Никад се не сме бушити рупа у зиду испод уоченог поклопца кутије, или у равни са кутијом.

Због чињенице са се проводници данас праве тако да имају дебели слој пластичне изолације и да су повезани као двожилни, трожилни, итд, инсталационе цеви се готово више и не користе.

Сијалица и сијалично грло

Сијалично грло је саставни део сваке електричне инсталације домаћинства а служи за прикључење сијалице на електричну мрежу.

Сијалично грло се састоји из два дела који се растављају завртњем. У горњем делу грла налазе се контакт завртњи за нулу и фазу.

При инсталацији грла фазу увек треба причврстити на дно грла, а нулу на завртањ грла.

Сијалица ће светлети како год повезали проводнике, али ће у случају повезивања фазе на грло завртња сам завртањ бити под напоном и када је сијалица искључена, а завртањ се налази одмах испод изолације коју придржавамо када завијамо или одвијамо сијалицу, и у случају оштећења изолације може доћи до струјног удара у тренутку када ухватимо грло.

Изолација грла прави се од бакелита а за сијалице већих снага користи се и керамика.

Сијалица је електрични уређај који електричну енергију претвара у светлосну, жарењем ужарене светлеће нити. Да би сијалица светлела светлећа нит прави се од материјала велике електричне отпорности, најчешће волфрама.

Приликом протицања струје кроз светлећу нит она се усија услед великог електричног отпора који пружа усмереном кретању електрона и одаје светлост чије дејство стаклени балон сијалице још увећава.

Уједно, стаклени балон служи и као изолација и заштита светлеће нити.

Сијалица на дну има месингани завртањ помоћу којег се причвршћује за грло.

Прву сијалици направио је Томас Алва Едисон (САД).

Зато сијалице носе ознаку Е-14;Е-27;Е-40.

Сијалице се праве разних стандардних величина и снага, најчешће од 60 и 100 W.

За осветљење просторија користе се и неонске светиљке, а као реклама су неизбежне.

На првој неонској светиљци која је засветлела у САД (и уопште) није писало ни Coca Cola, ни Ford, ни Мarlboro, нити неки сличан јако изрекламиран бренд.

Писало је "Zmaj", јер је прву овакву светиљку направио Никола Тесла, а писало је Змај јер се Тесла дивио песницима*, а Ј.Ј.Змају као највећем његова рода (његово лично мишљење, а свако има право на своје) посветио је и своју прву неонску светиљку.

*Наводно је, Тесла, у тренутку кад му се разјаснила мистерија о идеји о којој је дуго размишљао, али коју није могао да спроведе у дело, тј. како да конструише генератор, или мотор, наизменичне струје, шетајући парком у Будимпешти рецитовао Гетеа, јер је имао фотографско памћење и знао је Фауста напамет, а онда је у пола стиха клекао на земљу и почео штапом цртати у песку и прашини делове машине и показивати га свом пријатељу очевицу: "Гледај! Гледај како се окреће мој мотор! Направио сам чудо! Направио сам чудо!" (види филм на крају лекције о генераторима)

Теслин пријатељ није био изненађен таквим понашањем, пошто му је већ помогао саветовањем физичких вежби да изађе из тешке нервне кризе која је претила да пређе у потпуни слом живаца, у време кад Тесла, преоптерећен сталним читањем, размишљањем и маштањем, више није могао ни да спава ни да мисли, пошто је чуо све звукове увеличано, па му је зујање комарца у глави одзвањало као пуцање топова, али је вероватно био изненађен када је касније имао прилику да објашњава и дочарава новинарима, писцима, и својим унуцима, како је био једини сведок тако великог и значајног светског и историјског догађаја.