3.4. Мере заштите од струјног удара

Општа упутства

Уколико човек руком или неким делом тела додирне струјни проводник који је под напоном већим од 50 V у опасности је да ће његово тело постати проводник и да ће кроз њега протећи струја. Како људско тело проводи струју, после проласка струје кроз њега та електрична струја може изазвати унутрашња оштећења органа, и смрт човека. Зато сваки проводник на било ком електричном уређају или у оквиру струјних кола домаћинства мора бити изолован...

Проводници у уређајима нису изолавани само због безбедности, већ и због функционисања самог уређаја. Уколико се оштети инсталација , рецимо намотаја електромагнета, трансформатора, или електромотора, уређај ће се покварити. Неизоловани су само проводници ваздушног преноса струје, који стоје на безбедној висини.

Проводници струјних кола у домаћинствима су изоловани и непомични, прекривени малтером и до њихових крајева се може доћи само скидањем поклопца инсталационе кутије. Инсталациону кутију не треба дирати нити отварати, а уколико су у стамбеним зградама поклопци одбачени ученици ОШ немају ниједан разлог да је загледају или да у отвор инсталационе кутије (која је увек на безбедној висини) гурају предмете, или прсте.

Проводници који могу угрозити живот члана домаћинства су проводници потрошача, односно каблови са утичницом преко којих се потрошач прикључује на електричну мрежу. По проводницима никада не треба газити, нити на њих постављати неке предмете или делове намештаја, јер се изолација може оштетити.

Уређаји су обично добро изоловани, али увек може доћи до оштећења унутрашње изолације. Зато ниједан електрични уређај не треба додиривати влажним рукама, јер се тиме повећава опасност од струјног удара. Такође, уколико дође до оштећења прекидача, утичница, сијаличних грла, или прикључница, исте треба одмах заменити новим.

Замена свих ових елемената струјних кола домаћинства је једноставна, али при свакој замени треба скинути осигурач са кола на чијем делу се неки елеменат мења.

Већ је објашњено да се дно грла ставља на фазу а завртањ на нулу, да се сви прекидачи инсталирају на фазу, а код прикључница је практично свеједно на који ћемо завртањ приспојити фазу а на који нулу, само не сме да се догоди да се фаза инсталира на уземљење, јер таква прикључница неће функционисати.

Када се врши замена елемената кола обавезно се проверава који је проводник фаза а то се чини глинерицама. Када дотакнемо фазу сијалица светли а нула није под напоном и не може нас угрозити.

Проводнике не треба дирати рукама, при замени ових елемената, док је осигурач на свом месту. Након утврђивања фазе и тек након скидања осигурача проводник се сме додиривати, при чему није на одмет да се и тада додирује само изолација (опрезности са струјом никада није превише).

Пре било какве интервенције треба глинерицама утврдити да ли смо скинули прави осигурач, јер увек постоји могућност да смо погрешили. Постоји изрека која каже да минери и електричари греше само једном.

Зато је при свакој интервенцији на кућним инсталацијама неопходан велики опрез.

Иако су поменути кварови на поломљеним или оштећеним деловима кућних електричних инсталација лаки за отклањање, у развијеним земљама света је углавном забрањена свака неовлашћена интервенцијама на било којим кућним инсталацијама, тако и електричним. Тако се не сме неовлашћено заменити ни обичан поломљени или оштећени прекидач у свом стану. Код нас тако нешто, колико је аутору познато, још није строго утвђено законом а не постоји ни списак овлашћених електричара, тако да смемо сами отклањати ситније кварове на елементима својих кућних инсталација, али је то ученицима не препоручујем.

Било каква повреда корисника овог уџбеника због интервенцијама на струјним инсталацијама не може бити кривица аутора уџбеника, јер је он, иако је објаснио поједине поступке замене најосновнијих елемената кућних инсталација, ученицима саветовао да то никако не чине сами, већ да се обрате неком ко је за то обученији и упућенији.

Опасност од струјног удара уобичајено се смањује инсталацијом уземљења свих потрошача.

Сви електрични уређаји који се држе рукама обавезно би морали на мрежу бити прикључени преко шуко прикључнице. Да би један уређај имао уземљење није довољно купити шуко прикључницу и заменити обичну прикључницу без уземљења.

Ако уземљење није изведено током градње објекта и доведено до кутије прикључнице оно и не постоји. Уземљење се изводи тако што се у близини објекта ископа рупа два метра дубине у коју се за неки тежи метални предмет, или клинове, причврсти проводник уземљења, а онда се тај проводник разведе до појединих прикључница.

У случају квара уређаја, пипак на шуко утичници и прикључници преко проводника уземљења одведу струју у земљу.

Дакле, да би уређај заиста био уземљен потребна је шуко утичница, шуко прикључница и изведено уземљење.

Произвођачи електричних уређаја своје производе продају са већ инсталираном трожилним проводником и шуко утичницом, чиме са себе скидају одговорност у случају несреће при руковању или коришћењу њихових уређаја.

Произвођачи, дакле, првенствено у свом интересу, као и због постојећих стандарда, инсталирају уземљење у малтене сваки уређај који нуде купцу, а ако га је купац користи на инсталацији без уземљења - супротно упутству произвођача, није њихова кривица, те породица не може на суду добити одштету од стране произвођача у случају евентуалне несреће изазване струјним ударом, нити у случају инвалидитета, нити у случају погибије, насталим током коришћења њиховог производа.

Такође, свако је имао прилике да види ознаку муње , која се понекад истиче и цртежом мртвачке главе, или натписом:"Пази!Висок напон!" Електродистрибуције свих земаља света ову ознаку постављају из истих, горе већ поменутих, разлога. Иако су сви проводници скривени иза ове табле са ознаком и иако их не можемо додирнути ипак стоји ознака "Пази!"

Зашто?

Зато што постоји и електромагнетана индукција, а то је појава да се електрична струја може преносити и без непосредног додира проводника. Ово буквално значи да нас струја може "ударити" и када не додирујемо проводник, ако му приђемо превише близу, а он под изузетно високим напоном.

Коментар аутора: У Србији се десило више несрећа у смислу струјног удара струје високог напона у којима су актери били управо деца - ученици основних школа. Вероватно не би било лоше у смислу учења подсетити се на те догађаје и у овој лекцији, постављањем видео снимака на страницу лекције, јер тих новинарских извештаја има на интернету, али како су те несреће углавном завршавале веома трагично за актере (или смртни исход или трајна инвалидност) одустајем од такве намере. Ради се о више несрећа које су се десиле играњем на месту које није предвиђено за играње (вагони електричних локомотива, трафо станице, итд).

Указивање помоћи настрадалом од струјног удара

Указивање помоћи настрадалом од струјног удара своди се на прекидању струјног кола које изазива удар било одвијањем осигурача, прекидањем прекидачем, или механичким сечењем проводника алатом ( секиром, ашовом или неким другим алатом које може послужити као сечиво) са сувом дрвеном или дршком од изолационог материјала.

Приликом указивања помоћи настрадалом од струјног удара треба имати на уму да је свако тело проводник те водити рачуна да и нас не удари струја, што значи да настрадалог не треба додиривати док је под напоном.

Када се струјно коло прекине треба сместа позвати хитну помоћ, а настрадалом се евентуално може помоћи масажом срца и вештачким дисањем.

Што је човек доживео већу несрећу то му помоћ у смислу оздрављења мора указивати стручније лице.

Само лекари и друга стручна лица знају како указати адекватну помоћ приликом неке од несрећа.

Зато се одмах мора позвати хитна помоћ.

Наше веће уплитање у смислу лечења или отклањања последица несреће без адекватног стручног знања и поред наше добре воље може начинити нечију трагедију још већом, а добра воља нас неће одбранити на суду, уколико се утврди да смо током указивања помоћи нанели више штете него користи (више наудили неголи помогли).

Преузми или одштампај лекцију ради припреме часа или учења