3.1. Мерење и контрола дужине и угла

Наједноставнији алати за мерење дужине су метри и лењири свих врста...Одлика сваког алата за мерење јесу прецизност мерења и опсег мерења. Прецизност мерења означава најмању дужину коју мерило може тачно измерити-очитати, а оспег мерења је највећа дужина која се мерилом може мерити. Ови основни подаци назначени су фабрички на сваком мерилу. Рецимо, метар чији је опсег 5 m прецизности 1 mm.

Метрима се ретко мери у машинству јер им је прецизност врло често (читај увек) недовољна.

Прецизност метара и лењира је 1 mm, а та величина је превелика за производе машинске индустрије.

Пошто је немогуће направити предмет без грешке и савршених димензија конструктор у машинству веома често мора предвидети толеранцију појединих димензија на предмету, посебно на деловима који су битни за функционисање склопа. Те мере толеранције су обично у десетим, или стотим деловима милиметара, а понекад, тамо где је то могуће постићи одређеним поступцима обраде и употребом најсавременијих алатних машина, и у хиљадитим деловима милиметара.

Како је метром немогуће измерити десети и стоти део милиметара, у машинству се они ретко користе, али се редовно користе помично кљунасто мерило (шублер) и микрометар (микрометарско мерило).

Помично кљунасто мерило са нонијусом (шублер)

Помично кљунасто мерило може бити изведено као:

1. мерило прецизности 1/10 (0,1 mm),

2. мерило прецизности 1/20 (0,05 mm)

3. мерило прецизности 1/50 (0,02 mm)

Колика је прецизност мерила види се на први поглед.

Уколико на нонијусу (покретном делу мерила) постоји 10 црта онда је то мерило прецизности 0,1 mm. Уколико на нонијусу постоји 20 црта онда је прецизност 0,05mm, а ако има 50 црта прецизност је 0,02 mm.

Помичним кљунастим мерилом могу се мерити спољашње и унутрашње мере, жлебови и канали. Принцип очитавања мере мерилима са нонијусом је једноставан, али је потребна пракса да би се успешно користили.

Најпре се потражи црта која очитава вредност милиметара на непокретној скали, а онда се тражи мања вредост.

Вредности мање од милиметара се очитавају на црти скале нонијуса која се највише поклапа са цртом непомичне скале.

У данашње време праве се и мерила са дигиталним аутоматским очитавањем, којима је проблем очитавања превазиђен.

Микрометар

Прецизност микрометарског мерила ( микрометра) је 0,01 mm (једна стота-стоти део милиметра). Микрометарско мерило зове се тако јер има тзв. микрометарски завртањ (корака 0,5mm), а не зато што мери микрометре (хиљадити део милиметра). Опсег мерења микрометра је 25 mm, јер је немогуће направити дужи микрометарски завртањ, а да се не изгуби прецизност. За мерење већих мера користе се комплети микрометарских мерила који се настављају. Микрометрима се могу мерити спољашње мере, али и унутрашње.

Принцип очитавања микрометром је следећи:

Најпре се на непокретном добошу пронађе вредност у милиметрима, а онда се на покретном добошу тражи преостала вредност.

На непокретном добошу су изгравиране црте на сваких пола милиметара.

Пуни милиметри су изгравирани нагоре, а половине милиметара надоле.

На покретном добошу се налази 50 црта, а свака одговара вредности од 0,01 mm.

Најчешћа грешка при мерењу микрометром је неочитавање половине милиметра, па се уместо, рецимо, 8,86 очита вредност 8,36, итд.

Мерење и контрола углова

Углови се мере разним угаоницима, чија је прецизност 1 степен. У пракси се углови чешће контролишу него што се мере, разним еталонима са већ направљеним угловима

Контрола димензија

Машинска израда у фабрикама је увек серијска, а јединачне су само нулте серије. Како серијска производња значи производњу великог броја делова поменута мерила су неподесна за контролу, јер очитавање захтева неко време, а могуће су и грешке током очитавања. За контролу спољашњих и унутрашњих мера направљених предмета користе се контролници: рачве и чепови. Чеповима се контролишу унутрашње мере а рачвама спољашње.

Принцип контроле заснива се на налегању контролника на димензију која се контролише.

Предмет је добар само ако пролази кроз ИДЕ (мањи је од димензије ИДЕ) а не пролази кроз НЕ ИДЕ (већи је од димензије НЕ ИДЕ). Оба услова морају бити испуњена да се предмет оцени као добар. Делови на контролнику ИДЕ и НЕ ИДЕ су заправо максимално прецизно направљене горње и доње вредности задате толеранције. Мерила су универзални производи који се купују у широкој продаји. Контролници нису универзални, па се не могу купити, већ се специјално праве ради брзе контроле делова.

Материјал за израду мерних алата и контролника