2.1. Врсте техничких цртежа у грађевинарству
Увод
Да би се објекат саградио, у разним фазама пројектовања потребни су, користе се, или се израђују, следећи технички цртежи:..
урбанистички план,
ситуациони план шире околине,
ситуациони план градилишта,
скица објекта,
идејни пројекат,
главни пројекат,
извођачки пројекат.
Урбанистички план
Урбанистички план је цртеж који садржи све објекте који су изграђени у једном насељу. Поред унетих изграђених објеката урбанистички план садржи и објекте који још нису изграђени, али су предвиђени за градњу у будућности. Дакле, урбанистичким планом се предвиђа где се и шта се у неком делу насеља може градити.
Поред нацртаних грађевинскух објеката у урабанистички план је унета и мрежа инсталација, водовод, канализација, струја, ПТТ, гас, централно грејање, итд. Да би се добила грађевинска дозвола за градњу објекта документација потребна за градњу предаје се служби која врши увид да ли се објекат може градити на одређеној локацији и да ли је у сагласности са урбанистичким планом. Уколико она процени да се димензије и изглед објекта такви да не ремете услове из урбанистичког плана, односно да је објекат одговарати унапређењу насеља у естетском и функционалном погледу она издаје дозволу за градњу, и тек након тога објекат се може градити.
Истовремено, на основу предатих цртежа објекат се уноси у урбанистички план и постаје његов део. Нканадно изграђени објекат мора бити сагласан са предатим планом у сваком погледу или се каснијим увидом може издати дозвола за рушење објекта, уколико се добијена дозвола за један објекат злоупотреби за градњу другог, а други је сваки онај који не одговара предатој документације пре градње. Такође, свака каснија евентуална измена на објекту мора такође бити накнодно одобрена. У овој области се могу дешавати злоупотребе, било да се гради без икакве дозволе, било да се гради објекат који не одговара предатој документацији за коју се добије дозвола. У том смислу злоупотребе се најчешће врше градњом објеката који су многи већи него што су одобрени плановима за градњу, а смисао злоупотребе је очигледна и дуготрајна утаја пореза, јер је порез много мањи ако се објекат плански води и заводи као објекат од тридесетак квадрата него када се води као објекат од триста квадрата, који је, нпр. подигнут у пракси, а мимо добијене дозволе.
Грађење објеката без грађевинске дозволе или мимо добијене дозволе назива се дивља градња, тако где она постоји и где је уопште могућа, јер грађевински објекат није ништа невидљиво, неизмерљиво, или тајанствено, нити се икако може сакрити.
Најсличнија урбанистичком плану јесте мапа града, с тим што урбанистички план садржи сваки и најситнији детаљ, односно објекат.
ком. аутора
Како данас постоји Google Earth, а како су најчувенији светски градови углавном измоделовани до у танчина, односно грађевински објекти у њима - бар они најчувенији, аутор овог сајта нема намеру постављати слике мапа градова, јер је то у најмању руку глупо (кликом на Map у Google Earth-у разгледа се и мапа града, која је у неку руку најприближнија урбанистичком плану). За почетак разгледања урбанистичких планова градова предлажем центар Прага ( предлажем разгледање Катедрале Светог Вита, Замка Храдчани и разноразних спомења унутра, Надбискупове Палате, Карловог моста, као и свих осталих значајнијих мостова, те Рудолфинијума, зграде Прашке опере, итд, итд, можда једино и само зато што су то моји модели?)
Дивља градња
Непоштовање законске процедуре, односно градња без грађевинске дозволе и увида у урбанистички план назива се дивља градња. Ова појава у већини високо развијених држава не постоји, односно немогућа је, јер објекти се не могу дизати преко ноћи и објекат не може бити довршен без грађевинске дозволе, пошто се након евентуалне појаве дивље градње објекат сруши, а евентуални градитељ кривично гони и кажњава. Дивља градња је заправо градња по нахођењу појединаца, или групе појединаца на локацији која је приватно купљена, а без добијања грађевинске дозволе. Власништво над било којом парцелом не значи да власник на њој може градити шта му падне на памет, јер се у том случају изглед насеља обавезно ружи. Појаве дивље градње и дивљих насеља руже изгледе градова, као и сваки облик градње без грађевинске дозволе, и могу да постоје једино злоупотребама закона с тим у вези од стране служби које су дужне да такву градњу спрече.
Ситуациони план шире околине
Ситуациони план шире околине је цртеж који детаљније приказује парцелу на којој ће се градити објекат, али и прилазне путеве и инсталације.
Овај план се назива и диспозиција, а црта се у размери 1:1000.
Ситуациони план градилишта
Ситуациони план градилишта приказује парцелу са нацртаним објектом на жељеном месту у односу на границе парцеле, као и положај објекта у односу на стране света и пут. Црта се у размери 1:200. Овај цртеж је котиран, и приказује тачан положај објекта на парцели, што је битно и због изградње каснијег градилишта за тај објекат.
Скица
Скица се ради на основу жеље и идеје, потребе и материјалних могућности наручиоца. Она служи као основа за градњу идејног пројекта.
Најчешће се црта слободоручно, са доста детаља.
Идејни пројекат
Идејним пројектом пројектант приказује како је наумио да удовољи инвеститору, то јест оном ко је наручио градњу објекта.
Овај пројекат садржи цртеже којим наручилац може сагледати како ће изгледати објекат и изнети своје примедбе са тим у вези, због евентуалних измена.
Идејни пројекат се ради у размери 1:100 ,за мање, и 1:200, за веће објекте.
Главни пројекат
Главни пројекат се израђује након одобравања идејног пројекта.
То је коначни и најважнији пројекат и садржи све детаље објекта и прорачуне.
Најчешће се црта у размери 1:100, а на основу њега се добија грађевинска дозвола.
Извођачки пројекат
Извођачки пројекат (палирски план) је последњи у низу пројеката.
Њиме се приказују и најситнији детаљи објекта и служи за извођење грађевинских радова на градилишту.
Обично се црта у размери 1:50 или 1:20 (пример извођачког пројекта степеница).
