3.3. Од идеје до реализације

Увод

За израду стандардних машинских техничких цртежа потребно је одговарајуће образовање и искуство. Под одговарајућим образовањем подразумевају се знања која се могу стећи на машинским школама и факултетима. При изради цртежа конструктор мора пратити одговарајуће стандардне табеле, односно гледати у стандарде, јер не могу се такве ствари памтити напамет. Рецимо, чак и употреба бројева је стандардизована. Из скупа природних бројева нису сви означени и одређени као стандардни, а на цртежу би морали да се нађу само они који јесу. Такође, висина бројева којом се они уносе у цртеж је такође стандардизована у односу на дебљину линије којом се он уписује, и сл. Употреба дебљине појединих линија је такође стандардизована. Рецимо, 0,18 и 0,20 mm су стандардне дебљине линија, док 0,19 и 0, 21 нису, итд. Уколико нам је дебела линија одређене дебљине, танка мора бити друге, која је тачно дефинисана, итд. Масу оваквих табеларних података је бесмислено памтити и њих имају у глави само они који годинама раде на изради цртежа, а ученицима основне школе је потпуно непотребна, јер у пракси истинске техничке цртеже цртају искључиво професионалци, док се ученички цртеж не може назвати техничким чак и ако ученик прати стандарде, јер се неће користити као професионални, фабрички и индустријски технички цртеж. Јер, онај који израђује техничке цртеже мора поред стандарда везаног за израду цртежа добро и детаљно познавати и процесе обраде, квалитете који се могу постићи појединим поступцима, итд. И ово је ученику непотребно, јер таква знања не може стећи у основној школи. ..

Уосталом, да би се неко бавио израдом машинских техничких цртежа мора бити врстан познавалац математике и физике, јер је за конструкцију било којег уређаја потребно извршити низ компликованих физичких прорачуна како би се добили подаци о појединим димензијама што је у вези са врстом материјала који се користи за израду делова, оптерећењима које ће тај део трпети у току експлоатације, итд. Конструкцију делова машина и уређаја, саме прорачуне и цртеже раде машински инжењери, а да би се дошло до те дипломе мора се владати математиком и физиком.

Дакле, сам ученик не може бити у стању да влада математиком и физиком на нивоу потребном за израду техничких цртежа потребних индустрији, али то не значи да не може радити цртеже за ниво основне школе, и за обављање вежби које су њему потребне у предмету Техничко и информатичко образовање.

Оно што је најважније и најбитније разумети за израду техничких цртежа јесте ортогонална пројекција, јер се искључиво њом цртају детаљни и склопни цртежи, на основу којих се неки део или склоп прави. Аксонометријске пројекције се користе за презантацију неког дела или склопа онима који нису у стању да разумеју ортогоналну пројекцију. Онај ко уме да прочита ортогоналну пројекцију тај ће умети и да нацрта цртеж, и обрнуто. Ко није у стању да схвати ортогоналну пројекцију тај не може тумачити цртеже, нити их израђивати. Алати за израду цртежа су мање су битни јер онај ко уме да нацрта цртеж нацртаће га било којим алатом, и обрнуто, ко не уме неће умети никако. Дакле, ко уме да црта техничке цртеже оловком и ручним прибором, специјализованим програмом за цртање и рачунаром научиће да црта као од шале и потпуно самостално, само ће цртати још прецизније, лепше, лакше и боље, и што је најважније, брже. Ко не уме да црта техничке цртеже оловком, не уме ничим, и неће ни рачунаром цртати, јер не црта рачунар, него човек.

Прибор за израду техничких цртежа

Основни прибор за ручну израду техничких цртежа у школи чине два троугла (60°, 90°, 30° и 45°, 90°, 45°).

Овоме треба придодати оловке (H,HB, и B), гумицу, лењир (за дуже линије), резало и шестар (који није од пластике са рупом за гурање оловке). Могуће је набавити и разне кривуљаре и шаблоне, као и школске табле за цртање. Но, за градиво техничког цртања заступљеног у основној школи ученику су неопходна на сваком часу два троугла, или комбинација лењир-троугао (једним се не могу цртати паралелне линије, зато постоје ролери), гумица, графитна оловка и шестар.Остали цртачки прибор за основни ниво школовања не би требало да буде неопходан. Поред прибора потребан је и папир за цртање, било свеска А4 формата (без линија), било празан А4 папир у фасцикли, или са већ одштампаним оквиром.

Оквире можете преузети са овог сајта из лекције истог наслова за пети разред.

Врсте графитних оловака

Постоји много произвођача оловака али стандард разликује само три врсте:

  1. H-оловка са тврдим графитним језгром која оставља танке, бледе трагове (линије). Што је број поред ознаке H већи оловка је тврђа. Рецимо, 4H оловка је дупло тврђа од 2H, а четри пута тврђа од H.

  2. HB-оловка са графитним језгром средње тврдоће.

  3. B-оловка са меким графитним језгром која оставља дебеле, тамне трагове(линије). Што је број поред ознаке већи она је мекша. 2B оловка је дупло мекша од B, итд.

Било да ученик користи дрвену графитну оловку, било да има патент оловку, добро му је да набави по једну оловку од сваке врсте, односно кутију са минама (нек види "Врсте линија" и разумеће зашто).

Најсавременији прибор

Од кад постоје информационе технологије и рачунари постоји и цртање рачунаром уз одговарају}и софтвер, те плотери (раније специјализовани роботи, а данас велики штампачи) којима су се они преносили (штампали) на папир.

Програми специјализовани за техничко цртање и моделирање су сви програми типа Catia, AutoCAD, мада постоје и други програми у којима се успешно може цртати, тек за нијансу спорије , рецимо CorelDRAW, у коме се са графикама и текстом може радити шта год вам падне на памет.

Напомена-плотер не црта сам по некој команди, већ готов цртеж са рачунара, а који је претходно нацртао човек, преноси на папир.

Алгоритам пута од идеје до реализације

За израду техничке документације било којег компликованијег производа, машине или уређаја потребан је тимски рад, јер техничку документацију чини гомила цртежа. Идеје се разрађују тимски, и до готовог производа се долази ангажовањем великог броја стручњака-инжењера. Данашње савремене технологије и програми омогућавају велику брзину израде цртежа, као и брз приступ табеларним, искуственим или стандардним подацима, који се морају пратити када се пројектује нов производ.

Пре двадесетак година за израду комплетне техничке документације за нов модел аутомобила биле су потребне године рада, док се тај проблем данас решава за неколико месеци.

Доказ томе је и чињеница да су некада од старог до новог модела аутомобила неког произвођача пролазиле године, а данас произвођачи лансирају и неколико нових модела за годину дана. Са овим у вези занимљива је прича о Форду Т, који се деценијама производио као једини модел компаније, као савршен аутомобил и без икаквих иновација и измена, док се није појавио Шевролет Фантом, који је био другачији, лепши и наоко занимљивији, након чега су сви погони за производњу модела Т уништени, а аутомобил престао да се производи. Прича о моделу Т и Фантому заправо говори да купцима аутомобила није интерес само да аутомобил буде технички савршен већ да буде и другачији, лепши, модернији, занимљивији. Аутомобил је одавно престао да буде само средство транспорта већ је и статусни симбол појединаца, а и друштава у целини.

Развој технике, роботике, вештачке интелигенције и информационих технологија доводи до тога да производи машинске индустрије бивају све јефтинији, јер се раде брже и са мање радника, али да се број запослених у таквим индустријама смањује.

За те послове потребно је врло високо образовање и креативност, па је у развијеним државама света тренд што је могуће вишег образовања стално присутан, а и ми смо сведоци да је све теже и теже наћи послове са средњошколским дипломама, јер се у машинској индустрији углавном тражи или врло велика стручност, или никаква, односно проста физичка радна снага. На крају ће, грубо речено, у фабрикама машинске иднустрије радити само они најбољи, најстручнији, и најпаметнији појединци које неко друштво изнедри, или у том друштву машинска индустрија уопште неће постојати.

Доказ томе лежи у чињеници да већина држава и друштава на свету заправо уопште и нема сопствену машинску индустрију, и да све машине и остале производе машинске индустрије које постоје заправо производи мањина држава на свету. Претпоставка је да ће у буду}ности 75% запослених, а можда и свих 100%, радити искључиво на истраживачким пословима, или на пословима пројектовања, док ће све остале послове изводити роботи.

Преузми или одштампај ову лекцију као документ за припрему часа или ради учења