2.7. Котирање
Котирање (димензионисање, увредњавање) се изводи у циљу дефинисања димензионих (дужинских)вредности предмета.
Правила котирања дефинише међународни стандард. Ево неких од најосновнијх правила котирања.
1. Елементи котирања су:
1. котна линија
2. котни број
3. помоћна котна линија
4. котна стрелица.
2. Котне линије цртају се танком пуном линијом (Стандард дефинише тачне дебљине линија али то је ученику непотребно да зна).
Битно је да запамти да котна линија мора бити бар дупло тања од контурне линије предмета.
3. Котне линије не смеју се сећи другим линијама .
Ово буквално значи НИКАД.
Уколико је цртеж тако компликован да цртач не уме да избегне сечење котне линије онда се линија прекида (избрише део ње) на месту где би исекла котну линију.
4. Помоћне котне линије смеју се сећи другим линијама.
5. Котни број пише се на средини котне линије, изнад котне линије,"главом" нагоре.
Ово правило ђаци највише крше, посебно уношење бројева са леве и десне стране.
При уношењу кота увек треба имати на уму да технички цртеж нема оквир тек онако.
Два центиметра је одвојена линија оквира од леве ивице папира зато што се он зумба (буше се рупе) након цртања, склапа (ако је већи од А4) савијањем на формат А4 и пакује у фасциклу која има игле које пролазе кроз изумбане рупе.
ЗНАЧИ, ЦРТЕЖ СЕ УВЕК ЧИТА ТАКО ШТО СЕ ОКРЕНЕ БЛИЖЕ К СЕБИ, ОДНОСНО НЕ ЧИТА СЕ ПРЕКО СТРАНИЦЕ ФАСЦИКЛЕ.
Бројеве с леве и десне стране зато треба унети тако да буду окренути ка читаоцу, а не ка страници фасцикле.
6. Котни бројеви се уноси у природној вредности, без обзира на размеру.
И најбољи ђаци често мере цртеж израђујући предмет, што је потпуно погрешно.
Технички цртеж се не мери, он се чита.
Мере се димензије на предмету израде и упоређују са вредностима задатим цртежом-контрола.
Мере цртежа мери само онај ко га црта.
Он је у обавези да тачно упише коте, и једино су оне релевантне при изради. Рецимо, кота 18,02 никако не може да се измери лењиром, све и кад би хтели.
7. Када се котира кружница која се не види као таква, или је непотпуна испред котног броја ставља се ознака Ø (фи).
8. Када се кружница види као таква испред котног броја не ставља се ознака Ø.
9. Помоћне котне линије треба мало да прелазе котну линију (1-2mm).
10. Врх котне стрелице мора додиривати помоћну котну линију, или контуру (а не да котира празан простор).
11. Размак између котне линије и контуре и између котних линија треба да буде довољно велики да се котни број јасно види (5-8mm).
*Ово правило ученици невероватно често крше.
13. На радијусе се испред котног броја ставља ознака "er " (R, r, -латиницом).
14. Котирање се изводи тако да може брзо и лако да се одреди свака димензија, а не тако да се котира сваки детаљ предмета.
Једна иста кота ставља се само једном, у погледу у коме се она најбоље види (види "Ортогонална пројекција").
15. Заклоњене ивице не котирати.
Ово значи да изводницу помоћне котне линије никад не треба извести из испрекидане линије.
16. Кружни отвори се котирају тако што се котира положај центра отвора.
Значи, котирају се положаји оса симетрија отвора, а не ивице рупе.
17. Котни бројева изражавају вредност дужина у милиметрима, а када се од тога одступа то се посебно назнати.
На машинским цртежима вредности кота су увек у милиметрима, а на грађевинским у центиметрима. Ученик никад неће имати потребе да одступа од овог правила и уноси ознаку за центиметре или милиметре иза котног броја.
После проучавања правила требало би урадити вежбу самосталног котирања, а користећи научена правила.
При овоме треба имати на уму да се сваки предмет може котирати на много начина а да сваки од њих буде добар и у складу са стандардом. Много начина да извршимо котирање било којег предмета истовремено не значи да можемо уводити правила која не постоје.
Цртеж је добро котиран тек ако онај ко га чита може да одреди све димензије предмета без двоумљења и великог рачунања.
То, да поновимо, не значи да треба котирати ама сваку ивицу коју видимо на цртежу.
Вежба котирања-Искотирај контуру предмета
Скица могућег решења