Ђачка химна

Једне године, у време док сам још био песник, прочитам на огласној табли како је расписан конкурс за писање химне школе. Мож мислити, још једна од детињарија којима све школе обилују, но добро, такве детињарије се очигледно и не могу избећи у основним школама. Знате већ та вулгарна чисто женска провидна фолирања и лагарије - у нас као фол грађани, а посебно жене, и посебно професорке, необично много цене и воле поезију и песнике, па је свака друга школска занимација коју измисле у вези са писањем песама, читањем песама, итд. Пошто је био велики одмор, а тада још код нас није био уведен овај нови Хитлеров закон из 1937. о забрани пушења на јавним местима, седнем и напишем химну. После су је током тог истог великог одмора колеге читале, и колегинице, нормално, бог зна како пажљиво, јер, ја сам у то време био у топ форми да сам је написао за пет минута, и наводно сви су били одушевљени.

Дуго ми се вукла по роковнику и дуго сам размишљао да ли да је додам у своју збирку песама, јер, нема ама баш никакве уметничке вредости, што се оно каже трла баба лан да јој прође дан, нигде стиха на којем би ти неки нови песник једном могао завидети, или од тебе учити, али сам на крају одлучио да је ипак додам, јер ако нема уметничке свакако има бар занатске вредности - оне пророчанске форе. Ово је, иначе, једина песма за коју знам годину када сам је написао, јер сам то свејевремно означио, а управо зато да би евентуално и била пророчанска.

Песник сам постао у јако позним годинама, мислим да сам их онда има 28. или 29, а једино да побегнем од ужасне стварности у којој сам живео - мучио сам се као црнац да положим испите и завршим школу да бих захваљујући таквим животним грешкама и у јануару правио друштво кучићима на аутобуској станици у пола пет ујутру, чекајући аутобус за селендру у коју сам се закопао, чекајући тамо више од два сата да дође теткица и отвори врата, па после чекајући четри сата да ми почне први час, итд, итд. И писао поезију читавих десет година, веровали или не, што ми је на крају досадило, јер, каква вајда од тога кад немам нимало талента за песме типа Од извора два путића и Поји Миле волове на реци.

Пробао сам и то, али није ишло.

У песми постоји очигледна грешка у последњем стиху, уместо Кад треба Након, али сада је касно за дораде и исправке.