6.2. Рачунарски системи-Софтвери
Рачунарски систем не може да функционише без софтвера-програма...
Ма колико да је битна добра и исправна кофигурација рачунара, ако у њему нема инсталираних добрих и одговарајућих софтвера нећемо га моћи користити на прави начин. О важности софтвера у односу на хардвер говори и њихова цена.
Већина софтверских пакета кошта више од целог рачунара са целокупним хардвером. Програма има веома много, и сваким даном их је све више, али без обзира на њихову бројност постоје само три врсте програма, и то:
1. Оперативни системи
2. Апликативни (кориснички) програми
3. Програмски језици
Оперативни системи
Оперативни системи су програми који повезују све делове рачунара у функционалну целину и омогућавају комуникацију човека са рачунаром.
Оперативне системе развијају произвођачи рачунара и рачунарске опреме.
Оперативни системи ма неки начин представљају душу рачунара.
У оперативне системе спадају сви програми типа Windows, Linux, итд.
Апликативни софтвери
Апликативни софтвери су софтвери који су намењени да се користе за тачно одређене послове.
Апликативних програма има највише. Већина програми које користимо, ако не користимо и програмске језике за прављење програма, су заправо апликативни софтвери.
Зову се и кориснички, јер су намењени за уска коришћења.Тако постоје програми за обраду текста, графике, аудио и видео медија, за одржавање рачунара, интернет претраживачи, игрице, антивирусни програми, итд.
Програмски језици
Програмски језици су програми којима се праве остале врсте програма.
Сви програми који су смештени у рачунару, и оперативни систем и сваки кориснички програм направио је човек-програмер, или група људи- програмера, уз употребу неког од програмских језика.
Програмских језика такође има много, почев од свих врста Бејзика (Basic), Паскала(Pascal), C++, итд.
Коментар аутора сајта: У уџбеницима технике, као и информатике, неко је апсурдно и претенциозно убацио и часове програмирања, односно неко очекује да ће наставници технике, и информатике, у сви примају исте плате ма шта да су завршили и ма шта да предају условима(а информатичари убедљиво најниже), ученике учити како се прави неки програм у неком програмском језику. Истовремено, нико не тражи и не очекује од наставника музичког, рецимо, да ученике научи да свирају хармонику, или виолину. Наставници задужени да ученике науче нешто о програмирању програмским језицима, све и да умеју и хоће то да покажу, могу тако нешто показивати само у условима када је поједини програмски језик посебан наставни предмет, са повећим фондом часова, јер од тога ништа није теже за научити, или показивати.
Преузми или одштампај ову лекцију као документ за припрему часа или ради учења
