5.1. Полупроводничка диода
Електроника је научна област(грана Физике) која се бави развојем и применом електронских компоненти.Електронске компоненете деле се на активне и пасивне.
Пасивне електронске компоненте су оне које немају никаква појачавачка својства (отпорници, кондензатори, индуктивитети-трансформатори, калемови, соленоиди и др.)
Активне електронске компоненте имају појачивачка својства (диоде, транзистори, интегрисана кола, фотоелементи, итд.)
Полупроводници су материјали чија се проводност може мењати споља разним физичким величинама (снага, сила, притисак, количина осветљења, итд.)
Полупроводник може бити "p" и "n" типа.
У полупроводницима "p"типа струју формирају позитивне шупљине, односно струја се формира попуњавањем електронског омотача, који има мањак електрона, периферним електронима суседних атома а у полупроводницима "n" типа струју формирају негативни носиоци наелектрисања-електрони.
Када се споје једна до друге "p" и "n" проводне зоне добија се тзв."pn" спој, а читава конструкција са металним прикључцима представља полупроводничку диоду...
ОСНОВНО СВОЈСТВО ДИОДЕ ЈЕ ИСПРАВЉАЧКО СВОЈСТВО.
ДИОДА ПРОПУШТА СТРУЈУ САМО КАДА ЈЕ АНОДА ("p" СЛОЈ) НА ВИШЕМ НАПОНУ НЕГО КАТОДА ("n" СЛОЈ).
Да би диода уопште проводила струју неопходно је да напон анода-катода достигне
граничну вредност, тзв.напон прага.
Напон прага за силицијумске диоде износи 0,6V а за германијумске 0,2V.
Полупроводничке диоде могу бити спојене у једној тачки-тачкасте и целим површинским слојем-слојне.
Поред наведених типова постоје и зенер диоде, LED доиоде, итд.
Тачкасте диоде се користе за рад са нижим струјама великих фреквенцијама, а слојне за ниже фреквенције и веће струје.
Електронска кола и електронске компоненте цртају се на шемама упрошћено, коришћењем симбола за разне компоненте.