1.1. Архитектура и грађевинарство

Увод

Човек је, борећи се за опстанак у суровој природи увек био приморан да себи тражи скровиште. Прва човекова склоништа биле су пећине, а касније је сам себи градио склоништа и скровишта. Борба за опстанак и тежња за бољим животом терала је човека да мења и користи предмете из природе, да гради и ствара. Градитељство је једна од најстаријих људских делатности...

Развијеност ове ове делатности одувек је говорила, а и у данашње време говори, о степену развијености одређене земље, државе, или нације. Од праисторије наовамо, иако техника није била на данашњем степену развоја, људи су градили запањујуће грађевине (нпр. Стоунхенџ у Енглеској). Ове грађевине свакако нису биле увек одраз људске потребе за склоништем, већ веома често и потреба за незаборавом или славом.

Тако су кроз људску историји сви велики владари имали тежњу да изграде што велелепније дворове, градове, храмове или друга обележја свог постојања и владавине.

Да би набројали све грађевинске објекте значајне историјске, културне, уметничке, а надасве архитектонске и грађевинске вредности, био би нам потребан нов наставни предмет који ову област проучава, а зове се историја архитектуре. Кроз историју су се такође појављивали, остављали трагове у виду објеката и умирали многи архитектонски правци, од којих многима и име више не знамо, посебно онима у најстаријој људској историји. Све старе цивилизације имале су неке своје специфичности у градњи о чему сведоче сачуване грађевине тих култура.

У каснијој историји развојем хришћанства развијани су многобројни стилови попут Готике, Барока,Сецесије, Модерне, итд. Савремено грађевинарство црпи инспирације у градњи објеката из свих идеја и праваца које је човек користио, користећи нове технике, машине, материјале и др. Ваљало би да се бар мало у овој лекцији упознамо са објектима које је неко давно градио, а граде се и дан данас.

Грађевине старог света

На часовима историји ће ученици учити о седам светских чуда старог света, која ће и у овој лекцији бити поменута( објекти убрајани у 7. чуда старог света биће означена жутом бојом). Ради прегледности података нагласак ће бити стављен на појединачне доприносе архитектури појединих цивилизација које човек користи већ вековима.

Персија и Месопотамија

Персија и Месопотамија су древне цивилизације које су се простирале на територији данашњег Ирана и Ирака. Највећи допринос ове цивилизације огледа се у изуму опеке (цигле) без које је незамисливо и савремено грађевинарство, те конструктивно решење лука и куполе. Они су глину обликовали у облик опеке и сушили на Сунцу и од њих су градили себи куће, улице, храмове. Опека само сушена на Сунцу (без печења у пећима) зове се ћерпич.

У архитектурама ових култура први пут је направљен лук и купола. Најчувенија грађевина са ових простора била је Серамидини висећи вртови.

Египатска култура

Староегипатска култура развијала се на територији данашњег Египта. Највелелепније грађевине ове културе, која има неколико развојних путева, јер је трајала хиљадама година, огледају се у храмовима које су градили својим божанствима и сахралним објектима које су египатски владари (фараони) дизали себи за живота.

Најпознатија сачувана грађевина ове културе је Кеопсова пирамида (или Кауфов хоризонт).

Ово је највиша пирамида икад саграђена. У време када је изграђена била је висока 146,5 метара, а данас је висока 137. Врх пирамиде је током векова оштећен зубом времена, а последњи сегмент на самом врху пирамиде наводно је био од злата. Направљена је од камених блокова тешких у просеку 2,5 тоне, док поједини комади теже и 15 тона. Иначе, она није највећа, већ највиша пирамида икада саграђена.

Културе латинске Америке (Инке и Маје)

Највећа пирамида икад саграђена је Кецелкоатл (јагуар) у Мексику, и то је највећи споменик икада саграђен. Њена висина је много мања од Кеопсове, само 54 метара, али јој је запремина много већа; 3,3 милиона метара кубних, док је запремина Кеопсове тек 2,5 милиона метара кубних. Основа Кецелкоатла заузима површину од невероватних 18,2 хектара, а грађена је између 2. и 4. века нове ере.

Занимљивости - Сваки Египћанин је сахрањиван у пирамиди, тако им је вера налага - такав су обичај имали, само нису сачуване пирамиде обичних египћанских грађана, сходно томе што оне нису могле бити тако монументалне као гробнице фараона. Грађани Старог Египта ниже класе већином су сахрањивани у масовним пирамидалним гробиницама. Велика већина египатских пирамида, без обзира на статус преминулог, бивала је временом опљачкана, јер свака египатска гробница, у складу са египатским веровањима у загробни живот и потреби ношења за живота стечених драгоцености на онај свет, била је испуњена разноразним драгоценостима. Овај стални проблем пљачкања гробница вероватно је и узроковао сталне еволутивне периоде у њиховој градњи, толико да се у последњим стадијумима староегипатске цивилизације и не граде пирамиде, већ су гробнице рађене израдом вештачких пећина по планинама, а у тежњи да буду што неприступачније и теже за пљачкање.

Чувена Тутанкамонова гробница, рецимо, није толико позната и значајна због историјског значаја саме особе која је у њој сахрањена, јер Тутанкамон није ни могао да остави неки велики историјски значај као фараон, пошто је умро врло млад, већ је најпознатија и најзначајнија по томе што је пронађена неокрњена - неопљачкана, односно са свим драгоценостима које су у њу похрањене приликом сахране самог Тутанкамона. Све остале гробнице бивале су током година, деценија, векова "испражњење".

Пирамиде грађене широм Јужне Америке, у време Маја и Инка, имале су другачију и страшнију намену, односно нису грађене са наменом гробнице, већ са наменом храма на чијем су се врху изводили верски обреди у виду приношења људских жртви боговима у које су веровали, што се сматра једним од разлога нестанка ових цивилизација.

Грчка култура

Допринос старогрчке културе огледа се у свим свакоденим аспектима живота и каже се да је колевка данашње европске цивилизације управо стара Грчка. Најкарактеристичније грађевине ове културе које се граде и дан данас јесу театри и стадиони.

Театри (позоришта) су објекти намењени извођењу позоришних представа.

Данашња конструкцијска решења су индентична старогрчким : центар театра чини позорница, а испред ње се уздижу редови за публику. Грци су практиковали извођење олимпијских игара сваке четврте године и зато су градили и стадионе.

Савремене олимпијске игре обновио је Пјер де Кубертен, тиме је и градња стадиона добила поново на значају.

Најзначајније старогрчке грађевине јесу храм Партенон-на брду Акропољ у Атини, посвећен богињи мудрости и ратне вештине Атени, чији се остаци могу видети и данас, те споменици који више не постоје, а који су били најчувеније грађевине у време старих Грка:

  1. светионик (122 метара, и најстарији светионик на свету, саграђен 224 год. пре н.е, а уништен у земљотресу 1375 године) Сосрата из Книда на острву Фарос(испред Александрије-Египат),

  2. Зевсов храм из Олимпије (данашњи Истанбул), те статуа Зевса (12 метара мермера, злата и слоноваче) који је градио Фидије, нестао у пожару.

  3. Колос са Родоса -споменик богу светлости, љубави и поезије, Аполону (35 метара, саграђен 280 год. пре н.е. а уништен у земљотресу 224. год. пре н.е.),

  4. храм Артемиде, богиње лова у Ефесу(Турска) и гробница краља Маузола Каријеског (отуд се за и данас за посмртну гробницу каже маузолеј) у Халикарнасу ( данас Бодрум у Турској)

1.

2.

3.

1. Колос са Родоса

2. Гробница Маузола

3. Зевсов храм

4. Артемидин храм

5. Светионок на Фаросу

4.

5.

Занимљивости везане за оригиналне старогрчке олимпијске игре

  1. на старогрчким играма могли су се такмичити само слободни грађани грких полиса - игре нису биле интернационалног типа, као данас,

  2. за време игара сви сукоби и ратови између полиса, ако их је било, били су прекидани,

  3. за одређену дисциплину могао је да постоји само један победник - нису постојале категорије по дисциплинама, а освојена места, сем првог, нису имала никакав значај,

  4. жене нису узимале учешће у играма, јер, како нису постојале категорије нису могле ни победити у некој дисциплини,

  5. игре су могле гледати само особе мушког пола, и девојчице и девојке - удатим и зрелим женама гледање игара било је забрањено,

  6. најпопуларније и најцењеније такмичење било је такмичење у борилачкој вештини - боксу. Правила бокса на старогрчким олимпијадама била су врло једноставна, противник се није смео ујести током борбе, а сви остали захвати и ударци били су дозвољени. Боксери су на рукама имали гвоздене рукавице са шиљцима па се борба често завршавала смртним исходом за пораженог.

итд.

Римска култура

Грађевине карактеристичне за Римско царство јесу базилике, амфитеатри, и циркуси. Римљани нису били љубитељи позоришта нити су упражњавали олимпијске игре, али су уживали у борбама робова - гладијатора.

Зато су градили амфитеатре, где су се робови морали борити на живот и смрт, или међусобно, или са дивљим животињама. Амфитеатри су такође били и губилишта осуђених на смрт, јер је у време Рима најчешће прописивана смртна казна, поред разапињања на крст, била и извођење осуђеника у амфитеатарску арену у коју би касније пустили изгладнеле лавове, или друге разбеснеле животиње (бацање лавовима), или би осуђени на смрт морали да пруже отпор већој групи "професионалних" гладијатора.

У оваквим осудама дешавало се, али врло, врло ретко, да осуђени буде помилован након би пружио жесток отпор убивши животиње, или гладијаторе.

Највећи Амфитеатар икада саграђен је Колосеум у Риму, али је и сваки и најмањи градић Римског царства у време Рима имао амфитеатар.

Циркус (круг) је објекат који су у време Римљана били намењени извођењу коњичких игара, односно трка двоколица. Циркус је заправо имао исту или сличну намену као и старогрчки хиподром. И данас се по свету граде хиподроми, по узору на старогрчке хиподроме и римске циркусе. Може бити занимљиво да су и у време Римљана биле популарне тзв. грчке двоколице, које су на крају осовина точкова имале мачеве чија је намена била да онеспособе (поломе-униште) точкове супарничких двоколица.

Најзначајнији објекат Римљана по касније европско грађевинарство је свакако базилика, заправо пијаца, нешто налик данашњим тржним центрима. Поред улоге пијаце, оваква места била су у време Рима и суднице, и градски тргови, једном речју најважнија места у граду везана за јавни живот, јер би се из централног дела базилике јављале све најбитније новости присутнима, одржавала се суђења пред судијама, адвокатима, и публиком, чије су реакције на реторичке вештине адвоката најчешће пресудно и утицале на изрицање пресуде од стране судија, итд.

Првих векова свог постојања хришћанство је била забрањена религија и Рим је на смрт осуђивао сваког за кога би се дознало да је постао хришћанин. У то време хришћани су се за време обреда и скупова крили на најтајнијим могућим местима и своје верске обреде су најчешће одржавали у катакомбама, у које нико није залазио из страха. Катакомбе су подземни лавиринти који су се простирали километрима испод зидана града, а служиле су као гробнице. Дакле, како су катакомбе биле најстрашније могуће место у то време, на које нико никада није одлазио и у које нико није залазио, нешто као подземни свет, или свет мртвих и умрлих, било је најзгодније могуће место за одржавање тајних састанака, те је у време прогона хришћана то било најбезбедније место за састајања и одржавања хришћанских обреда.

Коментар - Занимљива су гледишта савремених историчара да је управо кажњавање хришћана смртном казном допринело убрзаном развоју хришћанства у римском царству, односно сталном приливу нових присталица, а због херојског држања хришћана у амфитеатрима током извршења смртних казни.

***Подаци о објектима изнети у овој лекцији преузети су из Гинисове књиге рекорда, издање за 1986.годину.

Архитектура и грађевинарство

Грађевинску технику чине архитектура и грађевинарство.

Архитектура се бави пројектовањем грађевинских објеката а грађевинарство градњом објеката на основу тих пројеката.

Архитектура и грађевинарство чине једну целину.

Преузми или одштампај ову лекцију као документ за припрему часа или ради учења.