4.3.2. Обрада деформисањем

Увод

Обрада деформисањем, као и ливење, има велику примену у машинској индустрији. Принцип обраде деформисањем користи механичко својство пластичности ради промене облика делова. Материјали који имају малу пластичност, малу жилавост, или велику еластичност не могу се обрађивати деформисањем...

У поступке обраде деформисањем убрајамо следеће поступке:

  • ковање

  • извлачење

  • истискивање

  • савијање

  • ваљање

  • одсецање

Да би се предмет обрађивао деформисањем конструишу се машине које могу произвести велику и тачно одређену притисну силу а које се једним именом називају пресе.

Пресе могу бити завојне, кривајне, хидрауличне, пнеуматске итд .

Ковање

Поступак ковања заснива се на ударању чекићем по материјалу чиме се он пластично деформише. При процесу ковања долази и до структурних промена у предмету обраде, повећава му се тврдоћа и чврстоћа, а ковање се често завршава и каљењем (наглим хлађењем одређеном брзином у циљу повећавања тврдоће и чврстоће отковка), јер је предмет већ загрејан на температуру ковања. Ковање се изводи у топлом стању, односно предмет обраде се загрева на температуру ковања да би му се повећала пластичност.

Ковање се изводи на машинама које се зову ковачке пресе, или ручно.

Постоје две основне врсте ковања:

  1. слободно ковање

  2. ковање у калупу

Слободно ковање је ковање у којем ковач користи само ручне и помоћне алате, чак и ако користи пресу за ударање по материјалу. За овакав вид ковања потребна је велика стручност и умеће самог ковача.

Ковање у калупима заснива се на сабијању материјала у већ припремљен калуп. За овакав вид ковања није потребна велика стручност и умешност ковача, те је овај вид ковања најзаступљенији у савременој машинској индустрији. Рад у ковачници, поред рада у ливници такође спада у врло тешка радна места.

Извлачење

Извлачењем се израђују делови од лима ваљкастог или кутијастог облика. Припремак за извлачење састоји се од једног комада лима најчешће кружног или неког другог симетричног облика.

Да би се обавило извлачење најпре је потребно направити алат за извлачење.

Извлачење се може обављати у хладном и топлом стању, што најчешће зависи од дебљине и механичких својстава лима који се извлачи.

Приликом извлачења долази до смањења дебљине лима, јер се он пластично деформише.

Услед тога долази и до његовог ојачања.

Истискивање

Истискивање лима се врши помоћу горњег дела алата који материјал истискује у доњи део алат, где остаје заробљен након истискивања, па га је потребно избацити из алата избацивањем.

Истискивање је поступак врло сличан извлачењу, може се обављати у топлом и хладном стању, а намењен је искључиво обради лимова.

Савијање

Савијањем се деформишу лимови, жица или цеви без велике промене дебљине материјала.

Принцип савијања заснива се на чињеници да се унутрашња влакна при савијању сабијају док се спољна истежу.

Процес савијања најчешће се изводи у хладном стању, али може и у топлом уколико је чврстоћа материјала велика, или му је жилавост мала.

Ваљање

Ваљање је поступак којим се праве лимови, али се може користити и за израду машинских елемената, навоја и зупчаника. Принцип ваљања заснива се на увлачењу материјала у простор између ваљака који се обрћу при чему долази до промене облика материјала услед његовог деформисања.

Ваљци за израду лимова су глатки, док се за израду зупчаника и навоја користе ваљци са профилом зупчаника или навоја. Одлика производа добијених ваљањем огледа се у много бољим механичким карактеристикама од оних добијених резањем.

Ојачање материјала услед ваљања настаје због чињенице да нема прекида влакана унутрашње структуре материјала, што је код резања неминовно.

Ваљање се може изводити у топлом или хладном стању.

Поступак ваљања се сврстава и у металуршке процесе јер је један од главних начина добијања полуфабриката у металуршким комбинатима.

Одвајање

Поступак одвајања заснива се на одвајању једног комада лима на два различита услед смицања.

Постоје три различита поступка одвајања и то:

  1. одсецање

  2. пробијање

  3. просецање

Одсецање лима се врши маказама које чине два ножа од којих је бар један покретан. Када врхови ножева под дејством силе продру до 2/3 дебљине материја долази до одвајања услед смицања. Пробијањем се праве отвори у лимовима, а просецањем спољашње контуре. Један исти алат може бити пробојац или просекач у зависности од тога шта се њиме прави. Ако нам је потребно парче лима које остаје на алату онда је алат пробојац, јер смо алатом направили отвор у лиму. Међутим, ако нам је лим који остаје на алату отпадак, а оно што испада производ онда нам је алат просекач, јер правимо делове од лима одређене спољашње контуре.

Напомена: Анимација лево, која представља поступак одсецања маказама није сасвим тачна, јер се у пракси дешава следеће - ножеви са једне и друге стране лима продру у лим до једне трећине његове дубине, након чега наступа одвајање преостале трећине (оне у средини) услед смицања (дакле, пре него ли се ножеви саставе лим се већ одвојио, а не као на анимацији). Због тога при сечењу лима остаје неправилна површина која је врло оштра и која може изазвати повреде. Уколико ученици секу неки лим маказама за лим, током израде практичних вежби, о овоме би требало да воде рачуна.

Најчешћи профили који са добијају савијањем лима

Преузми или одштампај лекцију ради припреме часа или учења