7.3.2.4. Valenca elemenata u kovalentnim i jonskim jedinjenjima

Strukturne formule supstanci: HCl, H₂O, NH₃, CH₄ su date na sledećim slikama.

Iz navedenih primera se vidi da kiseonik gradi – dve, vodonik – jednu, azot – tri a ugljenik – četiri kovalentne veze.

Na osnovu molekulske formule H₂O₂ moglo bi se zaključiti da je kiseonik jednovalentan jer dva njegova atoma vezuju dva atoma vodonika, što je pogrešno. Atom kiseonika je dvovalentan, a atom vodonika je jednovalentan, što se vidi i na narednoj slici.

Na primeru C₂H₆ se može pogrešno zaključiti da je valenca ugljenika 3 jer je odnos broja atoma ugljenika i vodonika 2:6 tj. 1:3. Na slici koja prikazuje strukturnu formula etana se vidi da svaki atom ugljenika gradi četiri kovalentney veze te je atom ugljenika četvorovalentan.

Iz ovog zaključujemo da različiti atomi imaju različitu sposobnost vezivanja.

Valenca nekog elementa je broj koji pokazuje koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atom tog elementa. Obeležava se rimskim brojem i može imati vrednost od I do VIII (elementi mogu biti jednovalentni, dvovalentni, trovalentni...)

Valenca se često može odrediti na osnovu položaja u Periodnom sistemu elemenata, jer ona često odgovara broju valentnih elektrona tj. odgovara broju grupe (po staroj nomenklaturi).

Elementi koji imaju stalnu valencu: elementi Ia, IIa, O, F, Al, Zn

Elementi sa promenljivom valencom: N, C, P, Cu, S, Fe...

Proizvod valence jednog elementa i broja njegovih atoma u molekulu mora biti jednak proizvodu valence i broja atoma drugog elementa u tom jedinjenju.

npr. odrediti valencu azota u sledećim jedinjenjima

x II

N₂O

x · 2 = II · 1

x = 1

Azot je u jedinjenju N₂O jednovalentan.

x II

N₂O₅

x · 2 = II · 5

x = 5

Azot je u jedinjenju N₂O₅ petovalentan.

Kod jonskih jedinjenja, valenca metala je jednaka broju otpuštenih, a valenca nemetala broju primljenih elektrona.

npr. u jedinjenju AlF₃ atom aluminijuma ima valencu III a atom fluora ima valencu I.