7.3.2.1. Kovalentna veza
Plemeniti gasovi su stabilni atomi jer u poslednjem energetskom nivou sadrže maksimalan broj valentnih elektrona tj. helijum ima 2, a ostali plemeniti gasovi imaju po 8 valentnih elektrona. Svi ostali atomi da bi postigni stabilnost najbližeg plemenitog gasa moraju da se udružuju u molekule. Između atoma u molekulu deluju privlačne sile i one su uzrok stvaranja hemijske veze.
Kovalentana veza nastaje između dva atoma nemetala. Ona se formira udruživanjem elektrona u zajedničke elektronske parove. Kovalentna veza može biti jednostruka, dvostruka ili trostruka.
Molekul vodonika ima jednostruku kovalentnu vezu. Dva atoma vodonika udružuju po jedan valentni elektron i nastaje jedan zajednički elektronski par.
Molekul kiseonika ima dvostruku kovalentnu vezu. Atom kiseonika ima 6 valentnih elektrona i da bi bio stabilan nedostaju mu 2 elektrona. Dva atoma kiseonika udružuju stoga po dva elektrona i nastaju dva zajednička elektronska para, odnosno dvostruka kovalentna veza.
Atom azota ima 5 valentnih elektrona i da bi bio stabilan nedostaju mu 3 elektrona. Dva atoma azota udružuju po tri elektrona tako da nastaju tri zajednička elektronska para. Molekul azota ima trostruku kovalentnu vezu.
Kovalentna veza može biti nepolarna ili polarna.
Nepolarna kovalentna veza se formira između dva ista atoma nemetala. Zajednički elektroni su jednako udaljeni od jezgara atoma koji grade kovalentnu vezu. Nepolarnu kovalentnu vezu imaju npr. sledeći molekuli: H2, N2, O2, P4, S8.
Polarna kovalentna veza se formira između dva različita atoma nemetala, npr. u molekulu vode (H2O) veze između atoma H i atoma O su polarne.
Formiranje kovalentne veze u molekulu vode možete videti na sledećem snimku.