7.1.2. Rad u hemijskoj laboratoriji
Prilikom rada u hemijskoj laboratoriji, odnosno, školskom kabinetu, da bi rad bio bezbedan svi učenici se moraju pridržavati sledećih pravila:
1. svaki učenik mora da je pažljiv
2. ne sme se konzumirati hrana i piće
3. prilikom rada potrebno je nositi zaštitne naočare, mantile i rukavice. Dugačka kosa mora biti vezana.
4. pre početka rada, neophodno je naučiti teoriju koja se odnosi na tu vežbu, i upoznati se sa sadržajem laboratorijske vežbe
5. sve uočene promene beležiti u radnu svesku
6. čvrste reagense uzimati uvek čistim kašičicama
7. ne uzimati hemikalije u količinama većim od predviđenih za ogled
8. preostale hemikalije se ne vraćaju u reagens boce
9. zagrejano posuđe se ne sme stavljati direktno na sto, već na metalnu mrežicu ili drvenu dasku
10. prilikom zagrevanja, otvor epruvete ne sme biti usmeren ka onome ko izvodi ogled kao ni prema drugim osobama
11. oglede ne treba ostavljati bez nadzora
12. miris supstance se ispituje mahanjem ruke iznad otvora posude i usmeravanjem pare supstance ka nosu
13. po završetku rada radno mesto treba srediti, a posuđe oprati i složiti
Prva pomoć u slučaju nezgoda u hemijskoj laboratoriji:
ako na kožu padne koncentrovana kiselina, isprati velikom količinom vode, zatim 5% rastvorom sode bikarbone i ponovo vodom
ako na kožu padne koncentrovani hidroksid, isprati vodom, zatim razblaženim rastvorom sirćetne kiseline i ponovo vodom
opekotine se kvase više puta sa 0,1% rastvorom kalijum-permanganata, a zatim se premažu mašću za opekotine
u slučaju posekotine, izvaditi komadiće stakla, ako su prisutni, a zatim posekotinu isprati sa 0,1% rastvorom kalijum-permanganata. Zatim kožu namazati jodnom tinkturom i satviti zavoj
ukoliko dođe do trovanja gasovitim supstancama, zatrovanu osobu izvesti na svež vazduh i odvesti lekaru, a prostoriju provetriti
prosuta živa se skuplja usisivačem
lako zapaljive supstance se moraju držati dalje od plamena
svaki učenik treba da zna gde se u laboratoriji nalaze sredstva za gašenje požara i kako se primenjuju
Laboratorijsko posuđe i pribor
Stakleno posuđe:
Epruveta - za mešanje supatanci i izvođenje hemijskih reakcija sa malom količinom supstanci.
Laboratorijska čaša – za mešanje supstanci, zagrevanje tečnosti i izvođenje hemijskih reakcija sa većom količinom supstanci.
Erlenmajer – za zagrevanje tečnosti, taloženje.
Levak – za ceđenje (filtriranje), za presipanje tečnosti iz jednog suda u drugi.
Stakleni štapić – za mešanje tečnosti.
Pneumatska kada – prihvatanje gasova nad vodom.
Balon
sa ravnim dnom – za zagrevanje i čuvanje tečnosti
sa okruglim dnom – deo aparature za destilaciju.
Boca za destilovanu vodu (špric boca) – za čuvanje tečnosti; sve češče se pravi od plastike.
Hladnjak (kondenzator) – za hlađenje tj. kondenzovanje pare, deo je aparature za destilaciju.
Staklena cev – deo je aparature u kojima se dobijaju gasovi.
Reagens boca – za čuvanje čvrstih i tečnih supstanci.
Sahatno staklo – na njega se sipaju supstance radi odmeravanja ili ispitivanja.
Špiritusna lampa – kao pribor za zagrevanje.
Graduisani sudovi:
Menzura – za grubo odmeravanje zapremine tečnosti
Pipeta – za prenošenje i ukapavanje tečnosti, preciznije odmeravanje tečnosti u odnosu na menzuru.
Bireta – za najpreciznije merenje zspremine tečnosti.
Normalni sud – pravljenje rastvora određenih koncentracija.
Pribor od porcelana, metala i drveta:
Porcelanska šolja – za zagrevanje supstanci, najčešće za isparavanje tečnosti; može se koristiti na otvorenom plamenu.
Porcelanski lončić (teglica za žarenje, tigl) - za žarenje čvrstih supstanci na visokim temperaturama.
Avan sa tučkom – usitnjavanje čvrstih supstanci.
Stalak za epruvete – za držanje epruveta.
Drvena štipaljka – držanje epruveta prilikom zagrevanja.
Metalna mrežica – na njoj se drže sudovi prilikom zagrevanja.
Tronožac – za držanje sudova prilikom zagrevanja.
Stativ – na njega se pričvršćuju različiti držači posuda npr. muf, klema, prsten...
Trougao za žarenje – na njega se stavlja porcelanski lončić prilikom žarenja.
Mašice – za držanje posuda prilikom zagrevanja.
