8.5.5. Hemijska svojstva ugljovodonika

1. Reakcija sagorevanja

Pri reakciji sagorevanja, ugljovodonici reaguju sa kiseonikom i nastaju ugljenik(IV)-oksid i voda.

npr. CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O


2. Reakcija supstitucije (zamene)

Tipična je reakcija za alkane. Oni reaguju sa halogenim elementima (Cl2, Br2) u prisustvu svetlosti i tada dolazi do zamene atoma vodonika iz alkana sa atomom halogenog elementa.

npr. CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl

    hlormetan (metil-hlorid)


Reakcija supstitucije se vrši dok se svi atomi vodonika ne zamenu atomima halogenog elementa.

CH3Cl + Cl2 → CH2Cl2 + HCl

dihlormetan (metilen-hlorid)

CH2Cl2 + Cl2 → CHCl3 + HCl

trihlormetan (hloroform)

CHCl3 + Cl2 → CCl4 + HCl

tetrahlormetan (ugljen-tetrahlorid)


3. Reakcija adicije na nezasićene ugljovodonike

Nezasićeni ugljovodonici su reaktivniji od zasićenih. Alkeni reaguju sa vodonikom, uz prisustvo katalizatora, gradeći alkane. Pri reakciji adicije se raskida dvostruka veza alkena i adiraju se tj. dodaju atomi vodonika.

                        katalizator

CH2= CH2 + H2         CH3−CH3

 eten                                 etan


CH2= CH2 + Cl2       CH2−CH2

                                                 |              |

                                        Cl          Cl

                                    1,2-dihloretan


Adicija vodonika na molekul alkina može biti delimična i potpuna.

Delimičnom adicijom se adira jedan molekul vodonika na molekul alkina i nastaje alken.

CH ≡ CH + H2 → CH2= CH2

etin                  eten

Adicijom dva molekula vodonika na molekul alkina nastaje alkan (potpuna adicija).

CH ≡ CH + 2H2 → CH3−CH3

etin                      etan