1. Nastava hemije‎ > ‎8. razred‎ > ‎8.3. Soli‎ > ‎

8.3.3. Svojstva i primena soli

Soli su kristalne supstance visoke temperature topljenja. To su jonska jedinjenja koja se sastoje od katjona metala i anjona kiselinskog ostatka. Soli mogu biti različitih boja. Većina soli se rastvara u vodi i one daju vode ukus, a neke i tvrdoću (karbonari i hidrogenkarbonati magnezijuma i kalcijuma).
Hemijske reakcije soli su brojne. Najznačajnije su sledeće reakcije:


    1. reakcija soli sa kiselinom

npr. karbonati reaguju sa hlorovodoničnom, sumpornom i azotnom kiselinom gradeći odgovarajuću so, ugljenik(IV)-oksid i vodu
Sledeći snimak prikazuje reakciju između natrijum-karbonata i hlorovodonične kiseline.

 

Jednačina hemijske reakcije je: Na2CO3 + 2HCl → 2NaCl + CO2 + H2O

    2. reakcija soli sa bazom

npr. soli aluminijuma, gvožđa i bakra reaguju sa bazama alkalnih i zemnoalkalnih metala. Na ovaj način se mogu dobiti hidroksidi metala koji ne mogu nastati reakcijom njihovih oksida sa vodom.

npr.

CuSO4 + 2NaOH → Cu(OH)2 + Na2SO4

FeSO4 + 2NaOH → Fe(OH)2 + Na2SO4

Fe2(SO4)3 + 6NaOH → 2Fe(OH)3 + 3Na2SO4

    3. reakcija soli sa metalom

U reakciji nekih soli i metala dolazi do zamene jona metala iz soli sa metalom koji reaguje
npr.


Zn + FeSO4 → ZnSO4 + Fe
Na sledećem snimku je prikazana reakcija do koje dolazi kada se bakarna žica uroni u vodeni rastvor srebro-nitrata.

Jednačina hemijske reakcije je: Cu + 2AgNO3 → Cu(NO3)2 + 2Ag

    4. reakcija dvostruke izmene

dve soli mogu reagovati međusobno ukoliko pri toj reakciji nastaje slabo rastvorna so tj. talog. Pri ovoj reakciji joni metala menjaju mesta.

npr.

AgNO3 + NaCl → AgCl ↓+ NaNO3