Kiseline su jedinjenja koja nastaju reakcijom između kiselih oksida (tj. anhidrida kiselina) i vode, i u svom sastavu uvek imaju vodonik.
U tabeli su date formule kiselina, njihovih anhidrida kao i jednačine dobijanja tih kiselina:
|
formula kiseline |
naziv kiseline |
anhidrid kiseline |
jednačina dobijanja kiseline |
|
H2CO3 |
ugljena |
CO2 |
CO2 + H2O → H2CO3 |
|
H2SO3 |
sumporasta |
SO2 |
SO2 + H2O → H2SO3 |
|
H2SO4 |
sumporna |
SO3 |
SO3 + H2O → H2SO4 |
|
HNO3 |
azotna |
N2O5 |
N2O5 + H2O → 2HNO3 |
|
H3PO4 |
fosforna |
P2O5 |
P2O5 + 3H2O → 2H3PO4 |
Na času smo izveli ogled paljenja sumpora. On gori svetloplavim plamenom i nastaje sumpor (IV)-oksid.
Šolju sa sumporom smo potom poklopili sa vlažnom čašom u kojoj se nalazio plavi lakmus papir. Primetili smo da se boja lakmus papira promenula u crveno što dokazuje da je nastala kiselina, sumporasta kiselina.
SO2 + H2O → H2SO3
Indikatori su supstance koje menjaju boju u kiseloj i baznoj sredini. Metil-oranž je u kiseloj sredini crven, a fenolftalein je bezbojan.
Kiseline mogu biti kiseonične (one sadrže kiseonik npr: sumporna) i beskiseonične (one ne sadrže kiseonik npr: hlorovodonična kiselina HCl)
Beskiseonične kiseline se dobijaju direktnom sintezom elemenata npr:
H2 + Cl2 → 2HCl | 
