8.1.7 Kiseline

Kiseline su jedinjenja koja nastaju reakcijom između kiselih oksida (tj. anhidrida kiselina) i vode, i u svom sastavu uvek imaju vodonik.
U tabeli su date formule kiselina, njihovih anhidrida kao i jednačine dobijanja tih kiselina:
 

formula kiseline

naziv kiseline

anhidrid kiseline

jednačina dobijanja kiseline

H2CO3

ugljena

CO2

CO2 + H2O → H2CO3

H2SO3

sumporasta

SO2

SO2 + H2O → H2SO3

H2SO4

sumporna

SO3

SO3 + H2O → H2SO4

HNO3

azotna

N2O5

N2O5 + H2O → 2HNO3

H3PO4

fosforna

P2O5

P2O5  + 3H2O →  2H3PO4

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Na času smo izveli ogled paljenja sumpora. On gori svetloplavim plamenom i nastaje sumpor (IV)-oksid.

S + O2 → SO2

Šolju sa sumporom smo potom poklopili sa vlažnom čašom u kojoj se nalazio plavi lakmus papir. Primetili smo da se boja lakmus papira promenula u crveno što dokazuje da je nastala kiselina, sumporasta kiselina.
SO2 + H2O → H2SO3
 
 
 
 
 
Indikatori su supstance koje menjaju boju u kiseloj i baznoj sredini. Metil-oranž je u kiseloj sredini crven, a fenolftalein je bezbojan.
 
 
 
 
 
Kiseline mogu biti kiseonične (one sadrže kiseonik npr: sumporna) i beskiseonične (one ne sadrže kiseonik npr: hlorovodonična kiselina HCl)
Beskiseonične kiseline se dobijaju direktnom sintezom elemenata npr:
H2 + Cl2 → 2HCl