8.1.3. Kiseonik

Kiseonik je veoma rasprostranjen hemijski elemenat. U slobodnom stanju ga ima u vazduhu, a sastojak je i mnogih jedinjenja, npr. vode, oksida, proteina...
U atomu kiseonika se nalazi po 8 protona, neutrona i elektrona. Atom kiseonika izgleda ovako:
Kiseonik se nalazi u VIa (16) grupi Periodnog sistema elelmenata. U elementarnom stanju postoji kao dvoatomni  (O2) i troatomni molekul (O3 - ozon).
U dvoatomnom molekulu kiseonika, atomi su povezani dvostukom kovalentnom vezom.
Kiseonik se laboratorijski dobija zagrevanjem kalijum-permanganata. Prisustvo kiseonika se može dokazati unošenjem užarenog drvceta. Ono će se u prisustvu kiseonika razbuktati jer kiseonik potpomaže gorenje.

 
 
 
Kiseonik je gas bez boje, ukusa i mirisa, teži je od vazduha što smo dokazali unošenjem užarenog drvceta u epruvetu sa otvorom na gore a potom u drugu epruvetu sa otvorom na dole.
Drvce se razbuktalo kada je otvor bio okrenut na gore, a u drugom slučaju nije, što dokazuje da kiseonika više nije bilo u toj epruveti.
 
 
 
 
Oksidacija je reakcija kiseonika sa drugim elementima. Jedinjenja koja nastaju nazivaju se oksidi. U oksidima je kiseonik uvek dvovalentan, a drugi elemenat može imati valencu od I do VIII.
Primeri formula oksida su:
kalijum-oksid - K2O (kalijum je jednovalentan)
magnezijum-oksid - MgO (magnezijum je dvovalentan)
gvožđe(III)-oksid - Fe2O3  (gvožđe je trovalentno)
ugljenik(IV)-oksid -CO2 (ugljenik je četvorovalentan)
azot(V)-oksid-N2O5 (azot je petovalentan)
sumpor(VI)-oksid- SO3 (sumpor je šestovalentan)
hlor(VII)-oksid - Cl2O7 (hlor je sedvovalentan)
Oksidacija može biti brza (burna) i spora (tiha). Paljenje magnezijumove trake je primer burne oksidacije.

2Mg + O2 → 2MgO

 

Gvožđe se stajanjem na vazduhu oksiduje tj. reaguje sa kiseonikom gradeći rđu koja je po hemijskom sastavu Fe2O3. Ovo je primer spore oksidacije.

4Fe  + 3O2 → 2Fe2O3

Kiseonik se upotrebljava za reakcije sagorevanja, u medicini i ronilaštvu za punjenje boca koje služe kao pomoć pri disanju, za autogeno zavarivanje i sečenje metala, kao raketno gorivo.