8.4.1. Elektrolitička disocijacija

Elektrolitička disocijacija je razlaganje jedinjenjenja (sa jonskom i polarnom kovalentnom vezom) na jone, pod dejstvom polarnih molekula vode.    
Naredni film prikazuje disocijaciju kuhinjske soli tj. natrijum-hlorida. Molekuli vode okružuju jone natrijuma i hloridne jone i privlače ih ka sebi, usled čega se raskida jonska veza među jonima.

Supstance čiji vodeni rastvori provode elektricitet nazivaju se elektroliti (npr. hlorovodonična kiselina, kuhinjska so, natrijum-hidroksid).
Neelektroliti su supstance čiji vodeni rastvori ne provode elektricitet (npr. alkohol, šećer).
Sledeći film prikazuje da rastvor šećera ne provodi, a vodeni rastvor hlorovodonične kiselina provodi elektricitet.

 
Kiseline su jedinjenja koja u vodi disosuju na pozitivne jone vodonika i negativne jone kiselinskog ostatka.

HCl → H+  + Cl-

H2SO42H+  + SO42-

H3PO43H+  + PO43-


Hidroksidi (baze) su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao negativne jone sadrže hidroksidne jone.

NaOH → Na+ + OH-

Ca(OH)2 → Ca2+ + 2OH-

Amonijak u vodenom rastvoru takođe sadrži hidroksidne jone.

NH3 + H2O → NH4+ + OH-


Pri rastvaranju soli u vodi dolazi do elektrolitičke disocijacije soli. Nastali vodeni rastvori sadrže katjone metala i anjone kiselinskog ostatka.

Na2SO4 → 2Na+ + SO42-
Mg(NO3)2 Mg2+ + 2NO3-
NH
4Cl → NH4+ + Cl-

Elektroliti mogu biti jaki i slabi. Jaki ekektroliti u vodi disosuju skoro potpuno na jone, npr.

HCl, HNO3, H2SO4,NaOH, KOH, Ca(OH)2, Ba(OH)2

Slabi elektroliti su supstance u čijim vodenim rastvorima ima malo jona, npr.

H2CO3, H2SO3, Fe(OH)2.