7.3.2.3. Jonska veza


Jonsku vezu grade izraziti metali sa izrazitim nemetalima. Nastaje prelaskom elektrona sa atoma metala na atom nemetala pri čemu nastaju naelektrisane čestice tj. joni. Pozitivno naelektrisani joni se nazivaju katjoni i to su uvek joni metala, a negativno naelektrisani joni se nazivaju anjoni i to su joni nemetala.

Joni mogu biti:

katjoni -  pozitivno naelektrisani joni

anjoni – negativno naelektrisani joni

 
Između suprotno naelektrisanih jona deluje jonska veza.
npr. NaCl (kuhinjska so) i MgCl2 (magnezijum-hlorid) sadrže jonsku vezu. 

Atom natrijuma ima 1 valentni elektron. Da bi bio stabilan teži da ima 8 valentnih elektrona da bi postigao konfiguraciju najbližeg stabilnog gasa. Atom hlora ima 7 valentnih elektrona i da bi imao stabilan oktet nedostaje mu još 1 elektron. Kada se dodirnu atom natrijuma i atom hlora, hlor privlači valentni elektron natrijuma da bi postigao stabilan oktet. Prelaskom elektrona sa metala na nemetal nastaju naelektrisane čestice – joni. Jon natrijuma sadrži 10 elektrona, kao i neon (ima stabilnu strukturu najbližeg plemenitog gasa, neona). Jon hlora ima 18 elektrona čime je postigao stabilnu strukturu najbližeg plemenitog gasa, argona.

 

 
Joni natrijuma i hlora su pravilno raspoređeni u prostoru (oko jednog Na+ se nalazi 6 jona Cl- i  obrnuto). Odnos broja ovih jona je 1:1. (NaCl nije molekul već jonski par)

 

MgCl2: atom magnezijuma ima 2 valentna elektrona i otpuštanjem nastaje Mg2+. Otpuštene elektrone primaju dva atoma hlora, pa je odnos broja jona magnezijuma i hlora u magnezijum-hloridu 2:1.