Jonsku vezu grade izraziti metali sa izrazitim nemetalima. Nastaje prelaskom elektrona sa atoma metala na atom nemetala pri čemu nastaju naelektrisane čestice tj. joni. Pozitivno naelektrisani joni se nazivaju katjoni i to su uvek joni metala, a negativno naelektrisani joni se nazivaju anjoni i to su joni nemetala. Joni mogu biti: katjoni - pozitivno naelektrisani joni anjoni – negativno naelektrisani joni Između suprotno naelektrisanih jona deluje jonska veza. npr. NaCl (kuhinjska so) i MgCl2 (magnezijum-hlorid) sadrže jonsku vezu. Atom natrijuma ima 1 valentni elektron. Da bi bio
stabilan teži da ima 8 valentnih elektrona da bi postigao konfiguraciju
najbližeg stabilnog gasa. Atom hlora ima 7 valentnih elektrona i da bi imao
stabilan oktet nedostaje mu još 1 elektron. Kada se dodirnu atom natrijuma i
atom hlora, hlor privlači valentni elektron natrijuma da bi postigao stabilan
oktet. Prelaskom elektrona sa metala na nemetal nastaju naelektrisane čestice –
joni. Jon natrijuma sadrži 10 elektrona, kao i neon (ima stabilnu strukturu
najbližeg plemenitog gasa, neona). Jon hlora ima 18 elektrona čime je postigao
stabilnu strukturu najbližeg plemenitog gasa, argona.
 Joni natrijuma i hlora su pravilno raspoređeni u prostoru
(oko jednog Na+ se nalazi 6 jona Cl- i obrnuto). Odnos broja ovih jona je 1:1. (NaCl nije molekul
već jonski par)
 MgCl2: atom magnezijuma ima 2 valentna elektrona i otpuštanjem nastaje Mg2+. Otpuštene elektrone primaju dva atoma hlora, pa je odnos broja jona magnezijuma i hlora u magnezijum-hloridu 2:1. 
|
|
|