7.2.1. Materija i supstanca

Materija je sve što postoji u prirodi. Postoje dva vida materije: fizičko polje i supstanca.
Fizičko polje - je posrednik u međusobnom delovanju dva ili više tela, npr: gravitaciono, električno, magnetno polje.
Supstancu zapažamo neposredno svojim čulima. Ona je vid materije koji izgrađuje fizička tela. Tako npr.stolica je fizičko telo koje može biti sačinjeno od sledećih supstanci: drveta, plastike, gvožđa.
Osnovno svojstvo materije je kretanje. Materija je neuništiva, ona se ne može stvoriti ni iz čega, kao što se ne može ni uništiti. Materija prelazi iz jednog oblika u drugi. Prilikom tih promena materija se niti troši, niti stvara.
Rđanje gvozdenih predmeta, topljenje leda i proces fotosinteze su primeri koji demonstriraju kretanje materije. Gvozdeni ekser stajanjem na vazduhu, reaguje sa njegovim sastojcima i po površini eksera sa stvara rđa. Pri ovoj promeni gvožđe nije nestalo, već je reagujući sa sastojcima vazduha prešlo u drugu supstancu.
Prilikom topljenja leda, voda iz čvrstog agregatnog stanja prelazi u tečno. Led se pri tome nije uništio, već je supstanca, voda, prešla u drugo agregatno stanje.
Fotosinteza je proces kojim zelene biljke pod dejstvom Sunčeve svetlosti, od ugljen-dioksida i vode sintetišu kiseonik i najjednostavnije ugljene hidrate, monosaharide. Kiseonik odlazi u atmosferu gde je neophodni sastojak vazduha, jer ga ljudi koriste za disanje. Prilikom disanja, čovek unosi kiseonik u organizam, gde se u svakom trenutku odigrava mnoštvo reakcija pri kojima dolazi do promena supstanci. Vazduh koji čovek izdiše sadrži između ostalog ugljen-dioksid.